Mauser sa stilom,
prvi deo
Mnogi lovci su sa više ili manje uspeha doradili svoj Mauser.
Uglavnom se menja vizuleni izgled a uspešan rad zavisi od mašte
i dubine džepa vlasnika.
Činjenice govore da u Srbiji caruje Mauser sistem kod obrtnočepnih karabina. Zastavini lovački modeli i vojna verzija su u osnovi ista “pucaljka” ali su se oduvek razlikovale po finalnoj nameni. Mogli bi ih nazvati oružarskim literalnim imenom “Rat i Mir“. Sa promenjivim uspehom, sa manje ili više para kod nas se već decenijama “šminka” M-70, M-24 ili M-48. Naravno, ulepšavanje ili “šminkanje” nije masovna pojava. Većina lovaca našeg podneblja na pušku gleda kao alat za ostrel. Kovač ima čekić, stolar ima rende a lovac karabin. Jednostavno i prosto. Međutim, postoji i ona grupa lovaca koja bez velikih ulaganja i mnogo razmišljanja izmeni neki detalj, tek da se razlikuje od onih običnih. Postoji i treća grupa zaljubljenika, maštara i ljubitelja oružarske tehnike, koji u Mauseru vide savršenstvo oružarskog sklopa kome treba udahnuti dušu. E ti su sa najgorom kliničkom slikom. Listaju literaturu, preturaju po internetu, organizuju majstorske kružoke, ponašaju se zaverenički, obilaze puškare, proučavaju stilove naoružanja. Dok traju razrade i maštarije ne razgovaraju sa familijom, deca ih nerviraju, ne idu na roditeljske sastanke, ne bave se švaleracijom. Čak ni u lov ne idu. Za takve postupke treba imati razumevanje jer oni, zboga, “dorađuju” svoj karabin. Zašto to rade, pitanje je sad.?
Rade za svoju dušu, libido ili hedonizam. Rade zato što ih to ispunjava. Rade zato što imaju viziju. Ali pored toga, svaka dorada, različitost ili finesa, izaziva i posebnu draž u lovačkom okruženju a da ne pričamo kako to utiče na dozu ponosa kod vlasnika. Niko nije imun kada se njegov “komad” naoružanja nađe kao predmet pozitivnih komentara u nekom lovištu. Uz više ili manje para, u zavisnosti od stepena dorade i “zapremine slamarice”, može se doći do rezultata koji će karabin dovesti na mesto Br.1 u svojoj vitrini. Znam pojedine vlasnike koji su posle dorada svoj karabin doveli do statusa kućnog ljubimca, o kome se priča sa ljubavlju i u deminutivima, te se prema njima ophode kao prema živoj stvari.
Ovu temu smo podelili na dva dela. U ovom, jubilarnom broju, prikazaćemo na oglednom primeru postupak vrhunske dorade za relativno fer novac. Kažemo fer, što ne znači i jeftino. U ovom slučaju je presudan vizuelni izgled. U narednom broju posvetićemo se osnovnim elementima koje se ne smeju zaobići u funkcionalnom pogledu. Time želimo zaokružiti priču o lepom i funkcionalnom.
Kako i zašto
Ovde je lakše odgovoriti zašto… nego kako. Osnovni cilj svake dorade je udahnuti život komadu metala i drveta. Ako za gomile upotrebnih predmeta radi armija stručnjaka za industrijski dizajn, u puškarstvu je sve prepušteno maloj grupi ljudi u fabrici, puškarskim studijima, radionicama ili želji i afinitetima vlasnika. Ruku na srce, sve puške sa “dušom” uglavnom dolaze kao fabrička ponuda u “lux” izvedbi i tu sve počinje i završava. U ovome prednjače mali oružari. Fabrički dizajneri su oduvek bili oni koji su kreirali “modu”. Kada se izađe van fabričkog kruga, svaki od majstora u puškarskom procesu ima svoj stil i mišljenje kako šta treba izgledati. Kundačar ima svoj, graver svoj, strugar svoj…i nikad kraja. Sve zamisli treba spojiti u jedan finalni proizvod. I sad se postavlja pitanje kako.?
Recept je…naoružati se idejama i postati “koncept majstor” uvažavajući sve zakonitosti ručnog i mašinskog rada u odnosu na primarnu funkcionalnost i željeni izgled. Ufff, teška definicija, a u stvari se treba edukovati o osnovnim predznanjima koji se odnose na mašinsku obradu, puškarske stilove, poznavanje majstora i njihove sposobnost, te trasirati put kako doći do svoje zamisli i finalnog proizvoda. Ili prevedeno, kako realizovati ideju.
Postavlja se pitanje, dali se može u Srbiji dobiti kvalitetna dorada i zapadni izgled.? Odgovor je …DA.
Uz konstataciju da će koštati duplo ili troduplo manje nego kad se ista stvar radu u Ferlahu ili Birmingenu. Ako je već to tako, potrebno je vreme, pare i živci. Za zadovoljstvo i ljubav je lako izdvojiti novac /to znaju i prijateljice noci/. Ali vremena i živaca nikad dosta. Zato pazite, mnogi “projekti dorada” su potonuli usled gubitka vremena i živaca u očekivanju konačnog rešenja. Budite nadasve strpljivi. Ako već imate strpljenja, onda krenite u “projekat” i zapamtite da na kraju priče, vaš dorađeni karabin mora odgovoriti na čuvena pitanja : ko, šta, kako, gde, zašto, koliko. Ukoliko budete imali odgovor na svako pitanje, vaš “projekat” je uspeo. o zanatskom savršenstvu izvedbe ne pričamo. On se podrazumeva.
Ogledni primeri
Suština ovog teksta je u prezentaciji oglednog primera i fotografija uspešnih izvedbi. Slike uvek govore vise od hiljadu reči. Za pomenuti prikaz se pobrinuo jedan nas poznat strastveni lovac. Radi se o Nikoli iz prodavnice “Oruzarnica Hunting”. Zapravo, njegovi dorađeni karabini su i poslužili kao inspiracija za ovo pisanije. Bez preterivanja, Nikola je jedan od retkih lovaca koji se može okititi titulom “koncept majstora” za vizuelnu doradu Mausera. Dugodišnji staž, predznanje, posvećenost, poznavanje materije oužarstva i istorije naoružanja, podstakli su ga da razmišlja korak dalje. Svoje puške je doradio po temama. Obično se koncepcije zasnivaju po nameni oružja. U Srbiji smo retko videli tematski pristup i to na tri puške.
Autor i vlasnik je je krenuo u realizaciju sa razmišljanjem da želi totalnu personalizaciju svojih karabina. Polazna osnova je da se radi o “Njegovom Visočanstvu Mauseru”, kralju svih obrtnočepnih karabina. Mauser sistem M-98 je obeležio tri veka postojanja u vojnom, lovačkom i puškarskom smislu.
On ima istorijsku ulogu bez obzira na godine koje su bile obeležene ratom, mirom, ideologijom, ekonomijom, blokovskim podelama, napretku tehnologija i materijala. Za 112 godina postojanja, M-98 Mauser je postao generičko ime za obrtnočepne karabine. Polazeći od te osnove, lovački pristup u dorade je potisnut u drugi plan. Ostao je samo u domenu ergonomije. Autor je želeo da njegovi “komadi” imaju skulpturni karakter koji je rezultat stvaranja “ličnosti” i duha svakog karabina. Oni imaju imena, odenuti su u stilu teme izgleda i kalibra. Tehnički, sva obrada u funkcionalnom stilu je negde između Engleske i Nemačke škole oružarstva a dominantan je stil jednog “Holand i Holanda”. Možda je to i neostvareni dečacki san njegovog vlasnika. Postoji još jedan kuriozitet. Sve puške su u kalibru 8mm i preko toga. Sve puške su za visoku divljač i prilagođene su pucanju na bliskim ostojanjima.
Postojao je još jedan znacajan momenat koji je podstakao Nikolu na ovakav način pristupa. Cilj mu je bio, da sebi i drugima pokaže, da se u Srbiji može okupiti više majstora ciji ce rad rezultirati zavidnim izgledom i fer cenom. Cenom koja je barem duplo jeftinija nego da je zanatska izvedba rađena u Ferlachu. Da naglasimo, da ni jedna puška, sa sve tržišnom cenom “golog” karabina, nije prešla iznos od 1700 -2300 eura, ne računajući licno angažovanje, kilometre, telefone, iće i piće, vreme, živce i optiku.
No, proanalizirajmo malo.
Model Revolucija / Koba
Karabin je posveta autorovom pokojnom dedi koji je bio Staljinista. Autor je ovde iskazao pragmatizam. Svi su navikli da je Mauser sastavni imidž Nemačkog vojnika sa “fric” šlemomom i M-98 karabinom o ramenu. Ta slika provejava u oba Svetska rata. Ali taj isti Mauser je domaći mezimac na Balkanu i 50 godina je služio u rukama onih koji su se borili za slobodu, po raznim osnovama. Služio je i u građanskim ratovima i sukobu ideologija. U poratnoj Srbiji labavog socijalizma je bio “ikona” a “partijski drugovi” su rado sa njim odlazili u lov. Naročito sa Kranjskim dorađenim modelima. Na kraju, svi koji su danas stariji od 20 godina na prostorima bivše SFRJ su na neki način “deca socijalizma” pa je to i sam autor oružja. Karabin je u legendarnom kalibru 8×57 sa dužinom cevi od 51 cm. Za osnov je uzet sanduk od M-70 modela. Rađen je u dubokoj gravuri, kod domaćeg majstora, sa motivima “samopregornog udarničkog rada u frizu” a mehanicki nišani su rađeni koj jednog Beogradskog puškara. Drvo je donešeno iz Ferlaha od Valtera Ovcara i finalna obrada je polirani Tru-Oil saten finiš. Na peti kundaka je amortizer Pahmajer. Bivolji rog se nalazi na ručici zatvaraca i vrhu podkundaka. Obarača je pozlaćena, kočnica na spojnici zatvarača je tipa “dakota” a montaža je Švenk i proizvedena je u Srbiji. Nosači su podešeni za prihvat optike Kahles 1-6×42. Karabin je namenjen za odstrel visoke divljači.
Model Ajkula
Puška je dobila ime spletom čudnih okolnosti. Kupljen je kao polovan u Srbiji i na njemu se nalazio kundak, nevešto urađen, sa visokim zaperkom iznad rukohvata. Zbog tog pera, koji podseća na peraje alkule je i dobio ime. Malo zbog kundaka, malo zbog retkog kalibra 9.3×57, ime je ostalo a na osnovu njega je sačinjen ceo koncept dijajna izgleda. Duzina cevi je 51 cm, sanduk je od original vojnog M-98, okidanje je rešeno sa Zastavinom podešljivom obaračom. Duboka gravura je zapanjujuće realistična. Zatvarač je ispoliran do finove ogledala. Mehanički nišani su original “Rechnagel” kao i kočnica na zatvaraču. Drvo je donešeno iz Ferlaha, rađeno je do nivoa visokog poliranja u saten sjaju Birchwood uljnom tehnologijom. Prihvatnici trzaja su rađeni u domaćoj radionici kao i donosac metka iz magacina po ugledu na H&H style. Na cevi je montiran naglavak sa pređicom za remnik u “Africa” stilu. Na karabinu je montirana original EAW montaža na kojoj se nalazi optika Swarovski 1.25-4×24. Na peti kundaka se nalazi Pahmajer gumeni amortizer u englesko-crvenoj boji. I na ovom oružju su detalji od bivoljeg roga. Karabin je namenjen za lov crne divljači.
Model Debela Ana
Čudan naziv a asocijativno je dato žensko ime zbog moćnog kalibra 9.3×62 u kome je urađena izvedba. Koncept je izgrađen na Zastavinom sanduku modela M-70. Cev je dužine 51 cm. Na cevi je montiran prsten sa pređicom za prihvat remnika. Drvo je takođe iz Ferlaha i na kudaku se nalazi čivija za prihvat trzaja domaće konstrukcije. Kočnica na zatvaraču je takođe domaće rešenje “dakota” sistema koji pouzdano radi kao i original. Mehanički nišani su dizajnirani, proizvedeni i ugrađeni u Srbiji. Karabin poseduje podešljivu obaraču Zastava sistema koja je pozlaćena. Gravura je urađena u cvetnom dezenu, sa motivima ruže, u skladu sa ženskim imenom. Nosači optike i prstenovi su original EAW montažni sistem. Amortizer na kundaku je Pahmajer. Donosač metka u magazinu je polirani dorađeni H&H sistem. Završna obrada kundaka, sa bivoljim nastavkom na podkundaku, je Birchwood -Tru-Oil. Karabin je opremljen optikom Swarovski 1.25-4×24. Cela puška je dorađena u Srbiji/Beogradu, kao i dve prethodno navedene.
Šta dalje
Ponosni vlasnik predstavljenih karabina trenutno završava novu “triologiju”. Naravno, svi će biti na platformi Mauser M-98 a radi se o kalibrima 6.5×57, .45 Blaser, i .458 Lott. Ako možete verovati na reč…početni stadijumi izgleda i rešenja su blago rečeno – neverovatni. Nadamo se da vam je ovaj tekst pomogao u razmišljanju kako da finisirate svog ljubimca. Ukoliko želite dodatne informacije, možete nazvati Nikolu na tel 011/323 04 07 ili 334 0 335 i raspitati se o detaljnijim pojedinostima.
Žao nam je što nismo imali prostora za više fotografija. Za sledeću “triologiju”…obećavamo više. U drugom delu ovog teksta, u sledećem broju, pozabavićemo se obaveznim funkcionalnim elementima dorade.
Biće zanimljivo.
Dipl.Ing Predrag Đurđev
