U Karavukovu je Lovačko društvo “Fazan” proslavilo 70 godina od osnivanja. U prisustvu stotinjak domaćih lovaca i gostiju referat o istiorijatu ovog udruženja podneo je predsednik prof.dr Ivica Nikolić. On je podsetio na vreme kada su Vranjanci zakoračali u vojvođansku ravnicu.
– Davna posleratna 1946.godina. Legendarni „ćira“ i za njim puni vagoni zbunjenih i uplakanih kolonista, žene, dece i staraca. Put u novi život, u neizvesnost. Ostala u srcu brda Istočne Srbije, Sv.Ilija, Pržar, Besna Kobila, Prohor Pčinjski. Tamo daleko i dalje teče reka Pčinja a magla se sporo podiže Vranjskom kotlinom. Seta i tuga za zavičajem, zbunjenost vojvodjanskom ravnicom. Nigde brega, nigde hlada, a na horizontu „sve je zeleno“. Livade, njive, šume i velike reke. Sunce nikad da zadje. Stade „umorni ćira“ nastade muk. Zar ovde da nastavimo život ? Ali, posleratna vlast je bila neumoljiva. Put bez povratka u zavičaj završio se u sadašnjem Karavukovu, rekao je prof. dr Ivica Nikolić, predsednik Lovačkog društva “Fazan” Karavukovo.
Velika varoš, nadomak velike reke Dunav. Ogromna šumska prostranstva, zelena polja, šikare, tršćaci i mreža malih kanala. Sve ono, što u okruženju rodne Pčinje i Morave nije bilo. Ali čudan je ovaj mentalitet „naturalizovanog Vranjanca“, usred multikulturalne Vojvodine. Okrenuše se „Vranjanci“ sami sebi, zasukoše rukave i njihovo pregalaštvo ubrzo postade i te kako vidno. Formirala se lokalna vlast, a sa njom i mnoštvo seoskih udruženja. Medju prvima, te daleke 1946. i lovačko društvo. Grupa entuzijasta, prekaljenih boraca iz II.svetskog rata, skinula je opasače i fišeklije, bojevu municiju zamenila punjenim patronima „drmlija“ (izlivena sitna olovna sačma) a u ruke uzela puške sačmare. I ubrzo, na trenutak nestade čežnja za dalekim zavičajem. Šume i rastinje puno divljači. Ritskog jelena i košuta, srndaća i srna,divljih veprova i krmača, zeca i fazana i mnoštvo pataka na svakom koraku. Jednom rečju „raj“i Bogom dani dar prirode.
Da je lovna delatnost u Karavukovu omiljen hobi, govori i podatak, da poslednjih nekoliko decenija, brojno stanje lovaca se kretalo od 80 pa čak i do 110 zaljubljenika u prirodu. 2016.godine, 70 lica, uglavnom stanovnici sela Karavukova imaju status redovnih članova. Lovačko društva „Fazan“ Karavukovo, po teritorijalnoj organizaciji pripada Lovačkom udruženja „Mostonga“ Odžaci, i sa svojih 5000ha lovno-produktivne površine, sastavni je deo lovišta „Lalinske livade“.
U svojoj 70 godišnjoj tradiciji delovanja i rada, LD „Fazan“ ni jednog trenutka nije prestajalo sa radom i aktivnostima. Uvek se gledalo napred i „za bolje sutra“. Ideje, pregalaštvo i zajedništvo naših lovaca nikada nije manjkalo. 80 ih godina prošloga veka, počela je izgradnja lovačkog doma, koji je u nekoliko etapa sagradjen i danas je ponos svakog lovca i stanovnika Karavukova.
– Ponosni smo na ovaj dan, ovaj jubilej i sve što je oko nas. Najveće naše zadovoljstvo je što mladim generacijama ostavljamo mnoge blagodeti i vrednosti ovog LD. Tražićemo da čuvaju, neguju i unapredjuju nasledjeno, rekao je predsednik Nikolić u svojoj besedi.
Kako dolikuje Lovački savez Srbije odlikovao je prof.dr Ivicu Nikolića srebrnim ordenom koji mu je uručio Steva Marjanov, član UO LSS a zlatni lovački orden LSV dobio je Vojislav Ristić, najstariji član LD u Karavukovu.
Z.R.
