Binarna nomenklatura Alces alces je osnova za naziv losa na mnogim jezicima kao na primer ne englaskom Elk ili na nemačkom jeziku Elch. Amerikanci imaju drugačiji naziv za losa i ona ga zovu moose što potiče od stare indijanske reči koja u prevodu znači ‘’ onaj koji jede šiblje’’.
Los (Alces alces) je nakrupnija vrsta u porodici jelena. U visinu naraste i do tri metra, a visina grebena iznosi do 2,2 metra. Prosečna težina ženki je oko 400 kg, a mužjaka oko 650 kg. mada pojedini mužjaci narastu i do 800 kg. Mogu da žive do 20 godina. Los ima veoma razvijen rameni pojas koji nosi ogroman vrat. Mužjak je krupniji od ženke.
Krzno losa je debelo sa gustom dlakom, tamno braon boje. Dlaka krzna je kratka po čitavom telu osim na plećima gde je duža i postepeno prelazi u grivu koja ističe krupnoću i gracioznost jedinke.
Njuška je mesnata i izdužena; mužjaci poseduju svojstvenu kesu, koja se zove još i zvono, koja visi ispod vrata. Imaju krupnu glavnu, a mužjaci su prepoznatljivi po svojim pljosnatim i kašikastim rogovima. Zubi su slični zubima ostlih preživara i sa obe strane donje vilice poseduju tri kutnjaka, tri pretkutnjaka i četiri prednja zuba od kojih je jedan preobražen u očnjak. U gornjoj vilici nema zuba, samo rožnata prevlaka o koju se hrana žvaće i preživa.
Los ima velike ‘’viseće’’ usne koje koristi pri ispaši, i otkidanju pupoljaka raznih žbunja i trava. Rep mu je veoma kratak i iznosi svega do 15 cm, te je u razmeri sa telom gotovo nevidljiv. Čula sluha i njuha su najrazvijenija čula. Uši su velike i ovalnog su oblika, i kada je u opasnosti uši su uvek podignute na gore i pokretima upijaju sve zvuke iz okoline. Čulo vida mu nije toliko razvijeno i oči su mu nešto manje.
Pod vodom mogu da zadrže dah i do jednog minuta. Obično se kreću u kasu ili geganjem, ali ako beže od grabljivice razviju brzinu od 55 kilometara na čas
Ponašanje
Los živi kao samac tokom cele godine, osim u vreme parenja u jesen. Ženke ipak žive sa svojim mladima sve dok se ne osamostale. Los nije teritorijalna vrsta, odnosno nema neku određenu teritoriju na kojo živi, kreće se ili pari. Njegovo životno područje jesu velika prostranstva, tako da se teritorije na kojima žive međusobno preklapaju. Ukoliko se dva ili više grla nađu u blizini, oni će se jednostavno ignorisati i mimoići, i nastaviti svojim putem.
Los je najaktivniji u ranim jutarnjim časovima, kao i u kasno poslepodne. Ostatak dana provodi odmarajući se. Losovi su odlični plivači, i veliki deo vremena provode u vodi, u barama, močvarama i vlažnim terenima a kretanje kroz takav teren im omogućavaju velika kopita. U stanju je da prepliva 20 kilometara za dva sata brzinom od 10 km/h.
Kako se bliži sezona parenja losovi postaju sve teži, intezivno se hrane i prikupljaju snagu za zimu. Osim urinom oni daju do znanja ženkama da su u blizini i češanjem o okolna drveća. U kasnu zimu kada se sneg počne topiti, rogovlje se odbacuje, i do kraja leta odbačeno rogovlje pojedu drugi sisari koji su tražili minerale i kalcijum.
Zimi su staništa losa prekrivena snežnim pokrivačem debljine od 60 cm do 70 cm, i kada se sneg zakori losovi postaju laka meta za vukove. Losovi su ograničeni da žive u hladnijim krajevima, jer nemaju mogućnost da se znoje i toplote preko 27 o C mogu da izazovu toplotni udar. Zato se losovi moraju redovno rashlađivati u letnjim mesecima.
Rogovlje
Rogovi su u obliku ravne i pljosnate rese na kojima ima i do 30 šiljkova. Razgranatost rogova je više izraženija kod severnoameričke podvrste (Alces alces americanus) nego kod tipičnih skandinavskih losova. Kod najvećih, aljaskih losova, razmak između rogova je 1,8 metara.
Rogovlje losa je najteže i najveće od svih iz porodice jelena. Rogovlje koje nose samo mužjaci mogu da narastu i do dva metra u dužinu i do čak 35 kg u težini. Krupno rogovlje ima oblik otvorenog dlana ili velike lopate. Veličina i krupnoća rogovlja ipak zavise od prostora na kome los živi, ali i od fizičkog i zdravstvenog stanja jedinke. Takođe krupnoća rogovlja raste i sa godinama starosti. Los odbacuje svoje rogovlje svake godine, u zimskom periodu, između decembra i marta. Novo rogovlje počinje da izrasta u aprilu, da bi u avgustu potpuno izraslo i očvrslo.Godine 1897. je otkriven los sa Aljaske koji drži rekord najvećeg jelena na svetu (ne računajući izumrle vrste); to je bio mužjak visine 2.34 metara do ramena i težine od 825 kg. Imao je ogromne rogove sa razmakom od čak 199 cm.
Uloga rogovlja jeste pre svega da ih jeleni koriste kao svoje oružje. Rogovlje je svake godine očišćeno od basta i potpuno je očvrslo pred riku, odnosno pred sezonu parenja. Osim toga veličina i snaga rogovlja odvraćaju slabije mužjake da se upuste u borbu, a i ženke uvek žele grlo sa najjačim trofejom za partnera. Ovo iz razloga, jer najrazvijenije rogovlje garantuje da je grlo dobro uhranjeno, da je zdravo i da će dati dobro potomstvo.
Losovi žive u tajgama i mešanim listopadnim šumama severne Zemljine hemisfere, gde preovladava subarktička klima. U Evropi naseljavaju skandinavske zemlje, veliki deo Rusije, sibirsku tundru i pribaltičke oblasti. Na istoku se prostiru do Azije; do severne Mongolije i severoistočne Kine. U Rusiji živi oko 730.000 jedinki, što predstavlja polovinu ukupne svetske populacije. U Severnoj Americi naseljavaju Aljasku, većinu Kanade i severoistok SAD-a, tačnije Novu Englesku.
Los je vrsta koja naseljava šume severnih predela. Ima veliki areal raspsrostranjenosti te naseljava prostore od Istočne Evrope i Skandinavije, duž severnih delova skoro čitavu Aziju do Sibira i Kamčatke. Na teritoriji Severne Amerike los naseljava Aljasku, Kanadu i severozapadne krajeve SAD-a. Poslednji godina se brojnost losa u Evropi neznatno povećala, zahvaljujući redukovanom i smanjenom lovu
Ishrana
Zbog svojekrupnoće losovi imaju potrebu da svakodnevno uzimaju odgovarajuću količinu hrane kako bi nadoknadili veliki utrošak energije koji potroše u toku dana. Istraživanjima je utvrđeno da jedan los dnevno pojede oko 40 kg hrane. Zbog tolike količine hrane losovi veći deo dana provedu na ispaši, i u prikupljanu hrane.
Losovi su preživari i hrane se prvenstveno mladicama trave, lišćem vrbe i breze, podvodnom vegetacijom, lišćem, pupoljcima, izdancima šiblja, papratima, mohovinama, kao i raznim močvarnim biljem. a zimi korom drveta i otpalim orasima sa šumskog drveća. Zbog svojih dugih nogu oni moraju da legnu na kolena ili uđu u vodu kako bi se hranili. Pošto nastanjuju vlažne oblasti i močvare, često se mogu videti kako prelaze reku ili jezero u potrazi za vodenim biljem.
Pošto su veoma visoki, losovi najradije uzimaju visoke trave i žbunje jer im uzimanje niskih trava i mahovina sa temlje predstavlja problem. Zimi kada tlo oskudeva u vegetaciji, losovi nalaze hranu rijući po snegu pomoću svojih krupnih kopita.
Parenje
Los je poligamna vrsta. Jedan mužjak se pari sa nekoliko ženki za vreme rike. Rika traje između septembra i novembra što zavisi od mesta odnosno od sredine u kojoj losovi žive. U periodu parenja vreme teranja kod ženki traje od dva do pet dana. Ukoliko se ženka ne pari uspešno, polni nagon će opet proraditi posle oko tri nedelje. Najveći problem u periodu parenja predstavlja pronalaženje partnera, jer su losovi ‘’razbijeni’’ i široko rasprostranjeni. Razlika između los i evropskog jelena jeste da što kada počne sezona parenja tj. kada se javi polni nagon, ženka losa je koja doziva mužjaka. Da bi privukao ženku, mužjak kopitama iskopa u tlu malu rupu u koju urinira. Miris urina privlači i izaziva ženke koje dozivaju mužjake njakanjem i ječenjem. Na takve zvuk mužjak odgovara kraćim rikanjem i njakanjem.
Vrlo često se dešava da jedna ženka dozove više mužjaka. U tom slučaju sa ženkom će se pariti najdominantniji mužjak. Ukoliko se više mužjaka smatra najdominantnijim dolazi do borbe. Borba se razlikuje od borbe ostalih vrsta jelena. Zbog svoje krupnoće i težine borba losova više liči i podseća na guranje glavama, odnosno rogovljima. Mužjaci ukrste svoje rogovlje i pognutih glava odgurivaju jedan drugog. Pobednik je onaj mužjak koji uspe da odgura drugog i zatim ga otera. Posle parenja kada ženka više nema teranje ,mužjak je napušta i odlazi u potragu za drugim ženkama.
Bremenitost ženke traje od 220 do 240 dana. Teljenje je krajem aprila i početkom maja meseca. Ženka losa uglavnom oteli jedno mladunče, mada su zabeleženi retki slučajevi teljenja i po četiri mladunčeta. Mladi, tek oteljeni losovi su teški između 7 i 16 kg, i crvenkasto braon boje im je krzno. Krzno mladih postaje sve tamnije sa vremenom, te sa oko četiri meseca imaju boju skoro kao i odrasli, odnosno tamno braon.
Mladi losovi sisaju majčino mleko do četiri meseca starosti, mada počinju sa biljnom ishranom svega nekoliko dana posle teljenja. Ženska grla postaju polno zrela sa dve godine, a mada i muška grla tada postaju zrela ona ne učestvuju u parenju pre četvrte ili pete godine.
