Piše: Slobodan Pavlović
Divlja guska je pernata lovna divljač predstavnik porodice gusaka /Anatidae/. Guska je dugačka od 80 – 90 centimetara. Rep joj je veoma kratak i prema vrhu šiljat i okolo bele boje. Raspon krila joj je od 150 – 160 cm. Težina joj se kreće od 4 – 5 kg. Ženke su redovno krupnije i teže telesne težine od mužjaka, dok to nije izraženo kod druge pernate divljači. Telo divlje guske je vrlo skladnog oblika. Vrat joj je relativno dugačak, debeo i uspravan. Glava joj je krupna kljun je kraci nego u pataka i narandžaste je boje. Leđna strana i krila su joj je tamno-siva sa svetlijim prugama, a grudi i trbuh je svetliji. Noge su duge do 25 cm i crvenkaste su boje i ima dobro razvijenu plovnu kožicu među prstima. U pogledu obojenosti spoljašjeg izgleda nema međupolnih razlika.
LOV
Postoje razne tehnike u lovu divljih gusaka. Osnovni način je šunjanjem i prikradanjem divljim guskama koje se nalaze na paši, na nekoj parceli zasejanoj pšenicom ili ječmom. Ako je vreme maglovito i još ako sneg pada onda će prikradenje i lov biti uspešniji. Ukoliko je sve pod snegom, lovac mora imati belu kamuflažnu odeću da bi se što bliže privukao jatu gusaka. Pored tog načina, guske se mogu loviti iz čamca koji se po mećavi ili magli pusti da klizi niz obalu. Kada se dođe u blizinu jata na vodi onda se guske gađaju. Koristi se u praksi i treći način lova a to je zaseda u kamufliranim skrovištima, zonama gde guske izjutra sa bara doleću na pašu. Takođe ih treba čekati i u večernjim satima kada se sa paše vraćaju na noćenje u bare i ritove.
Oružje i municija
Za lov divljih gusaka uobičajena je upotreba pušaka sačmarica, u standardnim kalibrima 16 i 12. No, sve je češća i upotreba pušaka novije produkcije 12 magnum (dužina patrone 76mm) i 12 supermagnum (dužina patrone oko 89mm). Takođe su u upotrebi veoma cenjene (zbog svoje efikasnosti) lovačke puške u klaibru 10, ali su veoma retke.
Što se tiče lovačke municije koja se koristi dobra je bilo koja od poznatih svetskih i naših proizvođača: Rotweil, Fiochi, S. Bellot, FN Browning, Federal, Mirage, Bascheir-Pelagri, i naravno municija naših fabrika Krušik iz Valjeva i Stepski soko iz Čajetine. Uobičajeno je da se koriste lovački patroni sa krupnoćom sačme od 4mm pa naviše, jer se puca uglavnom na većim distancama a zimsko perje i paperje kod gusaka izvanredan amortizer kroz koji sačma dosta teško prodire. Najbolje je koristiti sačmu u prečniku maksimum 3,75mm, hajde da kažemo da može da prođe i 4mm tj. br.6 a najbolje uspehe, kažu, postižu se sa stranom oznakom br.4 tj. sačma veličine 3,25mm ili naša br.10! Punjenje tj. gramaža te municije koja se koristi za guske nikad ne ide ispod 36gr.
U poslednje vreme, sve češće je u lovu divljih gusaka u upotrebi novi metak – K-100 koga proizvodi fabrika Krušik. Lovci koji su koristili tu municiju su prepuni hvale, jer kažu da je veoma efikasna na daljinama i do 100 metara, a upravo je to ona prava zona kada su divlje guske u preletu. Takođe, veoma su zadovoljni postignutim rezultatima i oni koji su u takvim i drugim lovovima koristili i magnum municiju u kalibru 12. Nije tu samo reč o pojačanom barutom i sačmenom punjenju već je i upotrebljena i veoma tvrda sačma koja ima veliku probojnu moć na cilju.
Tehnika lova
Postoje razne tehnike u lovu divljih gusaka. Osnovni način je šunjanjem i prikradanjem divljim guskama koje se nalaze na paši, na nekoj parceli zasejanoj pšenicom ili ječmom. Ako je vreme maglovito i još ako sneg pada onda će prikradenje i lov biti uspešniji. Ukoliko je sve pod snegom, lovac mora imati belu kamuflažnu odeću da bi se što bliže privukao jatu gusaka. Pored tog načina, guske se mogu loviti iz čamca koji se po mećavi ili magli pusti da klizi niz obalu. Kada se dođe u blizinu jata na vodi onda se guske gađaju. Koristi se u praksi i trći način lova a to je zaseda u kamufliranim skrovištima, zonama gde guske izjutra sa bara doleću na pašu. Takođe ih treba čekati i u večernjim satima kada se sa paše vraćaju na noćenje u bare i ritove.
Divlje patke se love na nekoliko načina u zavisnosti od godišnjeg doba, lovnog terena i ličnog afiniteta: čekanjem na preletu, pretraživanjem, prikradanjem, pogonom i uz pomoć veštačkih mamaca. Najčešće se love patke gluvare i krdže (najsitnije).
Lov dočekom na preletu se praktikuje i u letnjim i zimskim mesecima pokraj vodenih površina. Obično se izgradi zaklon od priručnog materijala i tu se lovac sakrije u sam šumarak, kada su glavni preleti. Na poznat zvuk i šištanje, što ga proizvode pačja krila, nišani se jedna patka iz jata, pa onda druga. Često se dešava da u sačmeni snop koji smo uputili nacionalnoj patki `ušeta` i još po koja. Nikada nasumice ne treba pucati u jato.
Lov pretraživanjem je najdinamičniiji ali i najteži, pri čemu su na oštroj probi sva lovčeva iskustva i izdržljivost. Treba `pretabati` kilometre i kilometre niz reku, ponekad i po dubokom snegu i s dosta `minusa` u vazduhu.
U lovu pogonom, oko bare ili manjeg jezera, lovci u najvećoj tišini opkole čitavo područje. Onda na dati znak počinje pogon, pešice po plićacima a sredinom čamcima, isterivanjem divljih pataka iz šaša i trske. Naravno, sve pokušavaju da pobegnu iztog kruga, ali ih po obodu spremno čekaju lovačke puške. Ovaj način lova praktikuje se za vreme letnjih meseci.
