Malo koji dozivljaj može podići toliki adrenalin kao lov na divlje svinje. Samo saznanje da pred vama stojipametna i lukava divljač izrazava dodatno uzbuđenjekoje budi posebno poštovanje prema ovoj vrsti životinje.
Izbor oružja i municije za odstrel divljih svinja je kompleksno pitanje. Na prvi pogled sve izgleda lako i jasno. Ali samo na prvi pogled. Kada se načne ova tema svaki lovac ima svoje favorite i proverene recepte.
Kako napisati ili preporučiti nešto a da se ne izazovu žučne diskusije ili oprečna mišljenja. Na kraju mi je palo napamet solomonsko rešenje. Neću ulaziti u detalje i postaviću opšta načela. Izbor puške i metka za divlju svinju je individualni čin i stvar izbora svakog lovca..
Svaki lovac koji drži do sebe i svog umeća sagledaće sledeće parametre: na kom se terenu lovi, kakva je konfiguracija okoline, kojom se metodom lovi, koja se telesna građa divljači očekuje, koje su daljine pucanja, i još mnogo toga. Iz svega pomenutog prizilazi i izbor puške, metka i optike. Dubljom analizom se opet dolazi do zaključka da se sa jednom puškom, bilo kog sistema, teško mogu pokriti sve situacije u koje možete doći. Posle dužeg niza godina bavljena lovom na crnu divljac, toplo preporucujem dve konfiguracije karabina koje morate imati u posedu. Jedno bi bio klasičan obrtnočepni karabin a drugi je poluautomat. Iskreno, ja nisam ljubitelj poluautomata ali njegova cena je dovoljan razlog da ga stavim ispred dobre kombinovane puške ili idealne dvokuglare. Ovakvim izborom bi ste obezbedili rešenje za sve situacije.
Znamo da je odstrel divljih svinja dozvoljen i glatkim cevima sa jedinicnim projektilima. Neretko se za odstrel koristi i čuveni PP ili 3 u red. Ne koristite to. Ne zato što je protvzakonito već nije efikasno a pri tome je opasno za ostale učesnike lova. Treba se podsetiti da puška sa glatkim cevima i jediničnim projektilom ima i svoja ograničenja kao kratak domet /40-ak metara/, ograničenu preciznost i malo energije posle 25-30met. pređnog puta projektila. Poznati “brenneke” je za bliska odstojanja i to je sve. Snažna divlja svinja, velika telesna težina i dejstvo adrenalina u njoj zahtevaju karabinski metak. Obična “sačmara” nije dobar izbor za lov crne divljači, pa makar i sa “slug” cevima, koje će samo doneti bolju preciznost i nista više. Za lov čekanjem na prosekama, strnjištima, kulturama kukuruza i sličnim mestima koje imaju veću vidljivost, obrtnočepni karabin i optika od 3-9x ili 1.5-6x uvećanja idealno odrađuje posao. Pucanje sa “čeke” obično daje dosta vremena za smirenu pripremu i plasiranje preciznog pogodka i na većoj udaljenosti. Dozvoljava i plasiranje drugog hitca. Sa obrtno-čepnim karabinom je šala postići pogodak u svinju na 150-200met ukoliko imate toliku optičku vidljivost. Za lov čekanjem priključio bi i kombinovanu pušku sa uptrebom karabinskog metka. One znaju biti izuzetno precizne a i dešava se da svinje “izađu” u neposrednoj blizini čeke. Prednost oružju za pogon i doček dao bi poluautomatu i dvokuglarama. Kod šumskog lova je izrazito važno uputiti dva brza karabinska hitca. Po prirodi stvari i metodi lova, u ovakvim situacijama divljač /ili više njih/ viđamo vrlo kratko, jako blizu, i u tom slučaju je plasiranje više hitaca… jako važna stvar. Za ovakav lov sve više srećemo karabine sa “brzim” mehaničkim nišanima koji obezbeđuju dobru preglednost, brzo nanošenje nišanske linije i široko vidno polje. Glasam za njih. Ukoliko za ovakav lov želimo optički nišan, svakako je potreban sa malim uvećanjem, recimo varijabila od 1.5-4x ili fiksni od 3x. Takođe, i hologrami / “red dot” od 1.2 ili 1,5x ili čak bez uvećanja, fantastično završavaju posao. Malo uvećanje je obavezno jer je divljač u pokretu, potrebno je široko vidno polje a mora se brzo pronaći cilj.
Za noćni lov divlje svinje je presudno osvetlenje. Iz iskustva tvrdim da će svako oružje i optimalni kalibar odradiditi odstrel, ako vidite na čega pucate. Po pravilu će te imati priliku za jedan hitac, retko dva i sve će se desiti na bliskim ostojanjima. Dobra lampa, adekvatan intezitet svetlosti i široko senilo su najbitniji faktori. I zbog bezbednosti i zbog preciznog odstrela. Obrtnočepni ili poluautomat, odlučite sami.
Metak
Ako zanemarimo imbecilni zakon koji dozvoljava odstrel svinja sa 7.62×39 a zabranjuje ulazak u lovište jednom 6.5×57 ili 6,5×68, dolazimo do razumnog zaključka da se i izbor kalibra može vršiti prema metodama lova. Jednostavno, “njegovo visočanstvo –pogodak” je jedan od faktora odabira. Sa čeke, na čistim daljinama od 150 met, precizan pogodak sa 25-06 rem. ili 6.5×57, u vratnu ili srčanu eriju vepra, oboriće ovog gorostasa u “vatri”. Oboriće ga i .243 win. O kalibrima 6.5×65 ili 6.5×68 ne treba ni pričati. Ne, ovo nije preporuka za takav lov vec primer da je precizan pogodak osnov odstrela. Međutim, nismo u situaciji da možemo svaki čas upućivati ležerne i precizne pogodke. Ako to znamo, u pomoć prizivamo energiju i veće dijametre zrna. Nije tajna da su kod nas popularni kalibri sa prečnicima zrna od 7-8 mm. Po svim iskustvima oni su dovoljni za odstrel divlje svinje. Preporuka se svodi na kalibre tipa .270, 7×64, 7.62×54, .30-06, 8×57, .308, 8×64. Ko voli “malo jače”, možemo preporučiti 7RM, .300 WM, , 8×68, 9.3×62, .375 H&H. Za prelamače i dvokuglare preporuka bi glasila: 7x65r, 30r Blaser, 8×57 irs, 9.3x74r.
Izbor zrna je posebno pitanje. I ono zavisi od metode lova i daljine pucanja. Ovde valja pomenuti neke od zakonitosti izbora. Uvek koristite najteža zrna za svoj kalibar. Ne koristiti zrna lakša od 10 grama. Za pucanje na daljinama do 50-70 met. ne treba koristiti monolitna-tvrda zrna. Imaćemo prostrelnu ranu, slabo otvoreno zrno i loš krvav trag. Smrtno pogođena divljač može otići stotinama metara i skončati u mukama. Poželjna su zrna kontrolisane ekspanzije, delimične fragmentacije, ona koja posle penetracije zadrže 60-80% početne mase. Idealna su ona koja se po udaru u telo deformišu na nivo 2.5-3x svoga prečnika. Zrno mora obezbediti široki prostrelni kanal i pri tome sačiniti ozbiljna oštećenja tkiva i organa. U zavisnosti od ugla pogodka nije neophodan prostrel ali penetracija od 2/3 širine trupa je obavezna. Čista SP zrna, mekane strukture, nisu poželjna. Ona “rade”posao samo kod idealnog pogodka, jer im je mana da slabo prodiru. Sve van”idealnog” se pretvara u duge potrage za ranjenom divljači. Zrna sa naglašenim okruglim ili tupim vrhom su valjana za bliska odstojanja i gustiše. Po pravilu imaju bolju penetraciju i brže predaju energiju na telu divljači. Mana im je balistički koficijent i spoljna balistika.
Pogodak
Dobar pogodak je osnov odstrela. Ni idealna puška, ni skupi metak, ni perfektna optika ne može zameniti pravilno plasiran pogodak. Teški i glomazni kalibri, koji su trenutno moda, mogu biti samo loša satisfakcija i psihološka prednost za lovca. U biti ne znače puno ili tek nešto malo. Važno je poznavati anatomiju divljači . Za odstrel divljači koja pada u “vatri” neophodan je pogodak u centralni nervni sistem /mozak, vrat, kičma/ ili lom skeleta u plećnom ili bedrenom delu. Ovo možemo nazvati savršenim odstrelom. Smrtonosne erije su takođe srce i pluća. Kod takvih pogodaka divljač ne pada u “vatri” ali od mesta odstrela ne odlazi daleko i lako je pronaći. Po pravilima sigurnog odstrela, vepra treba pucati u pravcu prednje noge, po sredini visine tela ili čak malo niže. Pogotci po stomaku, zadnjim ekstremitetima, bedrima, znače noćnu moru za divljač i lovca. Divlja svinja će polako umirati u mukama a lovac će imati sate i sate u potrazi sa neizvesnim krajem. Mnogi kapitalni trofeji su izgubljeni na takav način.
Neki put je bolje ne pucati po svaku cenu.
Dipl.Ing Predrag Đurđev
Foto: Jaroslav Pap
