Duge ili kratke cevi,
imali razlike i šta je bolje?
U modernim vremenima u oružarstvu se mnogo toga promenilo.
Pojavom promenjivih čokova, koncetratorima u patronama, većim radnim
pritiscima i promenjivim bušenjem duše cevi ponovo se postavlja pitanje
o optimalnoj dužini cevki kod lovačkih sačmara. Dali su dužine
preko 70cm. prošlost.
Između 1920. i 1930-te godine, Ferdinand Kurali, tadašnji poznati poznavaoc spoljne i unutrašnje balistike sačmenog oružja, je vršio testove sa raznim punjenjem patrona u više različitih čokova i sa raznim dužinama cevi. Došao je do zaključka da podjednako isti posip može dobiti na 35 met. daljine /obično prihvatljiva efikasna daljina gađanja/ sa cevi od 80 cm. i sa cevi od 66 cm. To je potvrdio na testu sa glinenim i žvim golubovima. Podrazumeva se da je ovaj podatak važio za istu laboraciju patrona iz svakog probanog čoka a u različitim dužinama. Međutim, lovački i stručni krugovi su ga gurali u zapećak kao šarlatana. Današnja moderna tehnologija proizvodnje patrona, sa pvc koncetratorima, nam daje istovetni posip, iste laboracije patrona pritisaka od 750-850 bara, sa povećanim efikasnim dometom na 40 pa čak i 45 met. Pri tome, takav patron ima istu preciznost i efikasnost i sa cevi od 63 cm i sa cevi od 76 cm. Naravno, ovo se odnosi na uobičajene laboracije lovnih patrona svih ozbiljnih svetskih proizvođača. Zaključak se neminovno nameće. Savremena punjenja sa čepom i koncetratorom omogućava da se očuva pravilan posip sačme do 40 met. kao i adekvatan pad brzine sa pređenim putem sačme. Ako pucamo kroz hronograf i merimo stvarne brzine sačmenog snopa, primetićemo da da se razlike između dužine cevi 66 cm i 76 cm razlikuju u zanemarljivih 3 mm/sec. sve dok koristimo isti čok u opitu. Jos jedan kuriozitet… Sačmeni snop u ovakvom merenju, pod istim okolnostima, biće najbrži kod cevi 55 cm. Vrlo jednostavno, plastični koncetrator manje-kraće putuje kroz cev i pravi manji otpor a efikasna daljina ostaje ista. I šta sad…?
Znači li to da i proizvođači i korisnici robuju starim doktrinama, shvatanjima i navikama. Tačno.! O ovome što je napisano odavno znaju svi velikani proizvođe sačmenih pušaka. Međutim…međutim, zamislite da sada jedan Browning ili Beretta počne da izrađuje samo sačmarice sa cevima od 60 cm. Ko bi preuzeo taj rizik. Kako bi to tržište prihvatilo? Ovako, od viška glava ne boli. Pored toga, mnogi korisnici ne koriste savremene patrone, mnogi pune sami, i šta sa njima? Takođe, mnogi će reći da poštuju savremene tedencije ali da cevi od , recimo 60 cm. imaju kraću nišansku liniju od standardnih 71-72 cm. Tačno je to, ali nišanska linija kod dužih cevi je prihvatljiva za ekstremne daljine i specijalna punjenja. Ko normalno podiže pušku na 50 met. da gađa fazana sa sačmom 3 mm. To je van efikasnog dometa bilo kojeg patrona, zahteva izuzetne streljačke sposobnosti i pored same veštine samo pogodak u glavu ptice odlučuje o njenom obaranju. Tako da smo opet u vrzinom kolu. Jer i ekstremna municija, savremene konstrukcije, za veće daljine radi i iz kraćih cevi.
Da bi elaborirali ovu temu do kraja i potkrepili gore navedene tvrdnje, citiraćemo ili interpretirati tekst Alana Gerbranta, velikog poznavaoca sačmenog oružja i urednika časopisa Chasse a uz dopustenje njihove redakcije.
Malo minulih vremena
Naši prethodnici, lovci, nisu uvek u pravu. Iz nekih njima poznatih razloga voleli su da budu tradicionalni, dekadentni i isključivi. Na samom početku prošlog veka čuveni engleski oružar Robert Čerčil se pročuo kad je na tržište izbacio pušku nazvanu ’XXV’. Puška je bila cevima od ’samo’ 25 incha /63cm./ Katastrofa. Svi su ga gledali ispod oka. Zamislite hladnokrvne i nadmene Engleze kako im se neko oneredio na tradiciju. U to vreme je standard bio od 76-85 cm. Čerčil je bio vlasnik jednog strelišta u predgrađu Londona i svima je dokazivo da sa svojom ’kratkom’ puškom može oboriti svakaog glinenog ili živog goluba /u to vreme su se pucali živi više nego glineni/ kao sa dugom cevi od 85 cm. a sve na prihvatljivim daljinama do 35 met. I u tome je redovno uspevao i nadobijao se opklada. Tada, a i danas, 100 godina kasnije, važi dogma da su puške od 55-63 cm. samo za šumski lov na šljuke, možda za prepelice i još po nešto. Uobičajeno se manipuliše sa postulatima da su tako ’kratke’ puške za domete do 25 met. Fazan, guska, zec, patka… po običaju ’traže’ cevke od 71-76cm. I dan danas takva mišljenja važe i kod nas u Srbiji a izuzeci su vrlo retki. I što reče Alan Gerbrant, Robert Čerčil nije grešio a najbolji dokazi su njegovi dnevnici sa proba. Alan je zatim krenuo u seriju testova da bi dokazao te tvrdnje. Testovi su pokazali da su ’kratke puške’ bile sa super rezultatima i na odstojanjima za pucanje koje nisu bile zvanično predviđene za sačmare.
Dužina nije presudna
Pre svega, za dobro i presudno pucanje je primaran subjektivni osećaj ugodnosti i pouzdanosti puške koju držimo u ruci. Iako je oružarski sklop daleko dominantniji i tehnički može biti daleko presudniji za dobar pogodak, nama je uvek subjektivni osećaj na prvom mestu. Tu sve počinje i završava. Naše psiho-fizičko stanje je ono koje upravlja oružjem i može najboljoj svetskoj pušci, sa najboljim posipom na svetu prilepiti etiketu…neprecizne ili barem konstataciju da vam ’ne leži’. E, taj faktor je izražen i kod pucanja sa kraćim ili dužim cevima. Problem je u prihvatanju nečeg novog. I onda sledi čuveno pitanje:- Kako je to moguće da cev 15 cm kraća ’radi’ isti posao kao i duža. Zaista, kako je to moguće…
Prvenstveno zbog masovne pojave modernih metoda kontrole kod izrade pušaka, upotrebom savremenih materijala, tehnološkim novitetima kod bušenja cevi, izradom novih oblika čokova i konstrukcijom savremenih patrona sa upotrebom modernih baruta. Pojava ’ne-toksične’ municije će vremenom samo učvrstiti ovu teoriju i tvrdnju, i budite sigurni, neće uuticati na efikasnost modernih punjenja. Drugi faktor, koji nije nov i nepoznat, je jednostavna činjenica da se konstrukcija i upotrebna vrednost pušaka menja na bolje. Današnja, svaka jeftina CNC puška je kvalitetnija, bolja i preciznija nego bilo koji gravirani Suhl sa specijalnim drvetom i doba pre II Svetskog rata. Takođe, da bi danas dobili lakše puške bez problema možemo da im oduzmemo 10-15 cm na dužini cevi. Nekada su oružari rado koristili uže bušene cevi da bi povećali brzinu i domet sačmenog snopa sa barutima koji su imali na raspolaganju. Danas imamo sačmene puške sa promenjivom geometrijom bušenja /više različitih prečnika u cevi/ koja obezbeđuje veću brzinu i uži posip a + još upotreba temperaturno stabilnih baruta u kombinaciji sa pvc čepovima-koncetratorima. Zatim, opšta upotreba promenjivih čokova u zavisnosti od pucanja granulacije sačme ili oblika korpice-koncetratora. I to je dovelo do toga da se za samo 30 godina razvoja pomenutih stvari možemo potpuno osloniti na cevi dužine 60-63 cm. Jer, prostom probom, isti patron, samo sa običnim čepom i isti takvi sa pvc korpicom, isto rade i sa cevi od 71 cm. i sa cevi od 60 cm ispucane iz istog čoka. Pri tome, teoretski i praktično, municija sa koncetratorom ’radi’ isto i sa punim i ½ čoka.
Probe
Za test je korisćen poluautomat jer mu se lako mogu promenuti dužine cevi i čokovi. Pucalo se iz cevi od 61,66,71 i 76 cm. Korišćeni su patroni obični filcani i sa koncetratorom. Daljina pucanja je bila 25-30 met. a podaci su čitani i obrađivani elektronskim putem /u računaru/. Pucalo se sa sačmenim punjenjem od 32 i 36 grama iz cal.12. Iz ovoga testa se pokazalo da obe vrste sačmenog punjenja, bez obzira dali je čep ili korpica iz cevi 61 i 66 cm imaju iste rezultate. Identične.Takođe, sa težim punjenjem od 36 grama obe vrste patrona imaju iste rezultate u u cevima 71 i 76 cm. Zanimljivo je poređenje sa najdužom i najkraćom cevi. Kod laboracije od 32 grama sačme bolje se pokazala kraća cev…za nijansu. Kod teže laboracije /*36 grama/ i najkraća i najduža cev u proseku imaju isti posip ali patrone sa korpicom imaju malo veću brzinu na cilju. Veća brzina znači i par metara efikasnijeg dometa. Pri svemu tome, patroni sa korpicom su zadržavali iste performanse i sa upotrebom za jedan broj čoka manji. Kod patrona sa običnim čepom to nije bio slučaj.
Faktor strelac
Kakav posredan zaključak možemo izvući iz Alanove prezentacije. Jednostavno, lovac-strelac je presudan faktor u odluci o nabavci dužine cevi…. Naravno, da podsetimo, on je najvažniji po mnogo čemu.. Čovek je rob navika i sporo se prilagođava u ovom slučaju novoj konfiguraciji oružja. Tokom dugih godina lova strelac se navikne-srodi sa svojom puškom tako da je dužina cevi, balans, kinematika i metoda stavljanja u rame doprinela algoritmu pokreta koji mu uliva samopuzdanje. Lovac stekne ravnotežu i stereotipnu naviku upotrebe svoje puške. Jednostavno, potpuno se prilagodio njoj i postanu jedinstveni spoj čovek-oružje. I kako i dali to treba menjati…? Tu su podeljena mišljenja. Mlađa populacija je za promene, jer dobija lakše i kompaktnije, rekli bi spretnije oružje za manipulaciju. Brzina unosa puške u rame postaje drastično brža. Stariji lovci ne bi da ništa menjaju jer, zaboga, ne menja se konj koji još dobro ’vuče’.
Za one koji bi pravili prelaz na kraće cevi je preporuka da koriste paralelno i duže i kraće. Vremenom se stiče upucanost i sigurnost sa ’kraćim cevkama’ i polako ce vrsiti aklimatizaciju na novu konfiguraciju. Prvi lov koji se otpuca refleksno sa kratkom puškom biće znak da smo prevazišli stare navike. I ne treba se obazirati sa kojim metkom pucamo. Nikada nisu svi identični i pored svega, dokazano je da u slučaju ’kratko ili dugačko’ to i nije tako presudno bitno. Najbitnije je premostiti psihološku barijeru i kraću nišansku liniju. Onaj ko je spreman na promene i uvidi da razlike ne postoje brzo će uživati u prednostima stečenim kraćim oružjem.
Dipl.Ing Predrag Đurđev
