Na adresu naše redakcije često dolazi pitanje:
– Šta je bolje da se pazari… Zastava ili Češka Zbrojovka?.
Razlika u ceni iznosi oko 350 eura u korist Čeha. Da li vredi dati toliko više i šta se dobija za taj novac.?
Odgovara: Predrag Đurđev
Kao i uvek, mišljenja su podeljena. Ljubitelji i jednog i drugog proizvođača vade svemoguće argumente u odbrani svojih stavova. Ima tu i ljubavi, preterivanja, idealizovanja, ali i argumentovanog poređenja. Na stranu što se među lovcima tom prilikom dešava i sudar između mediokritetstva i nacionalnog ponosa. Srbija je ovo brale. Često se naoko jedva vidljive prednosti jednog ili drugog karabina stavljaju kao dovoljno primarni faktor kod nadmetanja. I obično je takva rasprava bez smisla. Kako biti realan, ni po babi ni po stričevima, kada se lome koplja u taborima koji su poprilično slični ili isti među jednakima?. Da postoji jasna superiornost jednog od “zaraćenih “ karabina, verovatno da se takve diskusije ne bi ni vodile. Već samim saznanjem da je nešto vrlo slično, ulazimo na klizav teren. Kako u takvoj situaciji dati preporuku?. Da pojasnimo još nešto pre nego krenemo u analizu. Poređenja se vrše u trenutno aktulenim osnovnim modelima koji se mogu pronaći na tržištu. U igri su Zastavin M-70 i češki CZ 550.
Modeli
Obe puške dolaze od istog predka. I CZ 550 i M-70 su u osnovi stari, dobri, dokazani Mauser M-98. I evo odmah razlike. CZ je modifikovan dok je M-70 dosledan i izvorni M-98 i kao takav je jedini serijski model u svetu. Takođe, Zastavin pulen se nalazi skoro duplo duže na tržištu. Još nešto o proizvođačima. Zastava je svoje prve puške M-98 pošela raditi 1928. a CZ oko 1936. godine. Čak su i po tradiciji slični.
Kod oba karabina se radi o obrtnočepnom sistemu, gotovo istim dužinama cevi i vrlo ujednačenom izboru kalibara. Zastava poseduje za nijansu bolju paletu. Oba imaju vrlo slične ukupne max. dužine i težine. Razlike su minorne. Takođe, oba modela imaju mehaničke nišane slične konfiguracije. Važno je napomenuti da su i jedan i drugi karabin “čist metal” sa odsustvom bilo kakvih legura ili plastike. Čak je i sistem hranjenja iz magacina preko kose rampe i izvlačenja iz komere identičan. Ekstrakcija praznih čaura se obavlja sa bočnim izvlakačem kod oba po istom principu. Poseduju istovetan način punjenja – unos i prihvat municije a takođe i pražnjenja istog kroz otklon donjeg poklopca na magacinu sa principom šarke. Ka što rekosmo, sve isto kao na Mauseru. Pa u čemu su onda razlike, pitamo se? Šta ih bitno razdvaja da se oko njih vodi polemika.
Zbrojevka je na svom aktuelnim modelu CZ 550 uprostila, redizajnirala sam Mauser sistem sanduka u cilju jednostavnije i lakše proizvodnje ili u prevodu…redukovala je troškove izrade. Isto se odnosi i na zatvarač. Funkcionalno nista nije bino poremećeno u odnosu na M-98/M-70 ali je optimizovano u proizvodnom i lovačkom pogledu. Da bi uvideli različitost, moramo početi sa prostom analizom svih bitnih sklopova, podsklopova ili delova puške.
Na prvi pogled
Počnimo od cevi. Već smo rekli da Zastava proizvodi par kalibara više od CZ u standardnim verzijama. Oni ne rade bušenja poput 7×57, 6,5×57,.25-06, 6 mm.rem.,.264 win. mag. Zastava pak nema u svom asortimanu tropske kalibre poput .416 rigby, .300 H&H mag. i .404 jeffery. U principu.. nebitno. Stvar orijentacije prema tržištu. Međutim, možda je za nekog kupca to važan faktor. Kod oba modela se radi o kovanim cevima iz svoje produkcije i standardnim koracima uvijanja žljebova. Veza cevi sa sandukom je ostvarena identično kod oba. Po pitanju ugrađenih mehaničkih nišana se vodi mrtva trka. Prepoznaje se uticaj Wilijamsovog stila iz sedamdesetih godina. I kod Zastave i kod Zbrojovke. Iz današnjeg ugla ovakvi nišani izgledaju prevaziđeno jer su suviše sitni i namenjeni su preciznom gađanju za prihvatljive lovačke daljine. U savremenoj eri optičkih nišana oni izgledaju nepotrebno i bolje da su namenjeni brzom pucanju sa jasno uočljivim fokusima. No, takvi su , kakvi su. Moramo priznati da su na Zbrojovci malo bolje rešena podešavanja i uočljivost prednje mušice kao i način prihvata veze sa cevi.
Kundaci… E tu već počinju afiniteti. Kod serije CZ 550 uglavnom se sreću dva tipa. Američki/ravni i bavarski oblik, retko monte karlo, sa naglašenim pištoljskim rukohvatom. Kod Zastave M-70 se može birati između modela monte karlo i svinjskih leđa sa engleskim uticajem pištoljskog rukohvata. Očigledno da nas proizvođač voli tradicionalniji pristup. Po pitanju čekiranja, oba oružara su kod standardnih modela izabrali mašinski rad. Zbrojovkin je nešto precizniji. Kvalitet izabrane orahovine se ne razlikuje puno. Uglavnom se upotrebljava konstruktivno –mehanički kvalitetno drvo bez neke naglašene šare. Ukopavanje se radi mašinski i kod Zastave i kod Zbrojevke, stim što je pasovanje ocevljenog mehanizma sa drvetom malo bolje urađeno kod CZ modela. Bolje i pedantnije je urađen površinski finiš kundaka češke puške. Taj problem prati Zastavu već decenijama i prosto je neshvatljivo kako kragujevački oružari ne posvete pažnu finom poliranju i uljenju kundaka. Sa druge strane, modeli za M-70 Charles Daly su lakirani, izgledaju jako dobro, ergonomski savršeno i prevazilaze uljeni finiš Zbrojovke. Ali lakiranje nije u modi ovih godina iako ovaj postupak ima i vrlina i mana. Generalno, kod drvenarije CZ nosi malu prednost u vizuelnom smislu.
Površinska-završna obrada metala ili celokupnog ocevljenog mehanizma je na sličnom nivou kod obe puške. Ista meta, isto odstojanje. Radi se o nijansama. Poliran metal je tretiran bruniranjem kao osnovnom zaštitom. Zastava radi finije poliranje dok Zbrojovka ostavlja saten sjaj. Sudar dve škole, modernog i tradicionalnog pristupa. Vizuelno, M-70 ostavlja bolji utisak na prvi pogled u pogledu finiširanog metala. Bolji utisak sigurno da, ali ovde treba izbaciti iz poređenja Zastavinu produkciju lovačkih modela iz devedesetih godina prošlog veka, kalemljenu na vojni m-48 sanduk. To nije M-70 model i aljkavo je rađena cela puška, tako da nije predmet ove diskusije.
Za globalni utisak na prvi pogled… treba naglasiti da nema bitnih razlika u subjektivnom osecanju “ležanja” u ramenu ili balansa kod oba modela. Primetno je da monte karlo kundaci najbolje obezbedjuju brzo pronalazenje končanice na optici i kod srpskog i kod češkog proizvoda.
Razlike
Bitne razlike koje se uočavaju na prvi pogled se odnose na izgled sanduka /akcije, zatvarača i magacina karabina. Funkcionalne razlike su u okidačkoj grupi i kod manipulacije zatvaračem. Postoje jos neke u konstruktivnim finesama, no krenimo redom sa poređenjem.
M-70 poseduje jedan potpuno podesiv obarač. CZ 550 takođe ima jedan ali sa ubrzanicom koja se aktivira u suprotnom smeru od smera povlačenja obarača. Na prvi pogled, opet bi rekli da je izbor stvar ukusa. Međutim, češki karabin bez uključene ubrzanice deluje kao da koristite vojno okidanje sa čuvene “tandžare”. Obarač putuje dugo i pojačava silu okidanja koja dolazi do 4 kg. Što je mnogo, mnogo je. Sa takvim otporom nema preciznog pucanja. Sa uključenom ubrzanicom može se okidanje naštelovati od 600-1500 grama i radi jasno, glatko i odsečno. Ali za upotrebu takve sile uvek je potrebno uraditi dodatnu radnju…tj. uključiti ubrzanicu. Dodatna radnja znači trošenje vremena. Nekad ga imaš, nekada ne. Zastavin okidač se može naštelovati na silu od 3kg do sigurnih 600 grama. Po želji. Sa uobičajenih 1.2 kg, može se sigurno loviti i kod normalnih situacija i kod dočeka divljači kad se mora munjevito reagovati. Po pitanju rešenja okidačke grupe Zastava je u prednosti. Međutim, Zastavina integrisana kočnica definiše dva položaja dok Zbrojvkina ima tri. U prednosti je za jednu funkciju, gde možete imati zakočenu pušku a manipulisati zatvaračem. Kod M-70 modela nema takve mogućnosti.
Ono što razlikuje ova dva karabina je konstrukcija magacina i ako se to ne vidi po spoljnom izgledu. Kod Zastave je magacin od jednog komada čelika na kome integralno stoji štitnik obarače i poklopac vezan šarkom koji nosi oprugu i donosač metaka. Konstruktivno jak i čvrst sklop za spremnik municije je zahtevan deo zbog velikog broja pozicije mašinske obrade. Takođe, ovaj elemenat poseduje veliku čvrstoću koja obezbeđuje dobar i kvalitetan spoj sa ocevljenim mehanizmom /sanduk sa uvrnutom cevi/ koji se ostvaruje preko donja dva srafa. To i jeste jedna od tekovina konstrukcije Pola Mausera. Kod Češkog karabina postoji donja šina/traka sa integrisanim štitnikom obarače i rupama za šrafove koji su veza sa ocevljenim mehanizmom. Sam sanduk/spremište municije je sačinjeno od tankog presovanog lima koji se fiksira između sanduka i donje šine. U njemu se takođe smešta donosač i opruga. To je racionalizacija skupog procesa dobijanja magazina kakav nosi M-70 model. U principu funkcioniše kao i Zastavin u normalnoj upotrebi, bez greške. Prednost našeg – Mauserovog magacina se može primetiti ukoliko vam je puška doživela žestok pad, havariju ili naprsnuće kundaka u zoni magacina, usled mehaničkog delovanja. Tada će se desiti da M-70 i dalje funkcioniše a da kod Zbrojevke dolazi do glavljenja municije u spremištu.
CZ 550 i M-70 imaju zatvarače koji brave sa dva brega i sa otklonom za otvaranje pod 90 stepeni. Princip isti ali je Zbrojovka opet uvela dozu racionalizacije. Telo njenog zatvarača je malo tanje, sa bočnim izvlakačem i principom napinjanja kao kod Zastave ali sa nešto malo manje masivnim bradavicama koje brave metak u komori. Otvori za odvod gasova, kod eventualnog probijanja kapisle ili pucanja čaure u ležištu, su veće površine kod Zastavinog zatvarača. Takođe, CZ 550 ne poseduje treću, sigurnosnu bradavicu. Sa aspekta sigurnisti, M-70 je u prednosti za slučaj da se desi enormno povećanje pritiska te lom izvlakača od zamora i naprezanja materijala. Iskreno govoreći, kod našeg modela je sve po m-98 specifikaciji, koja je vojna i stepeni sigurnosti su predimenzionisani. Funkcionalno i bezbedonosno, češki zatvarač je 110 % siguran. Vizuelna razlika postoji i u spojnici zatvarača ali se ovde radi o sličnom principu a drugom dizajnu.
Na kraju dođosmo i do kućišta/sanduka. Osnovna uočljiva razlika je da CZ 550 ima dve integralne prizmatične šine /tipa lastin rep/ za prihvat nosača optike a koje se nalaze uzmeđu otvora za izbacivanje čaura. Ovo je već zaštitni znak Zbrojovke koja ovaj princip gaji već više od 50 godina na svojim karabinima. Kod Zastave postoje rupe sa navojima koje su paralelno izbušene sa osom cevi. Po dve na svakoj strani otvora. Rupe služe za prihvat postolja prstenova za optički nišan. Razmak rupa i dimenzije su standardizovani i po njima desetine proizvođača prave montaže za M-98/M-70. Na prvi pogled Zbrojovkino rešenje izgleda bolje jer imate fabrički pripremnjen ili definisan prihvat. Međutim, izuzev dve ili tri firme koje izrađuju montažu za modele CZ 550, direktno ste upućeni na Zbrojevku kod kupovine originalne montaže. Ni to nije problem. Kupite jednom kvalitetno i zaboravite problem. Ali postoji jedan zez. I to veliki. Integralni prihvat u obliku lastinog repa je suviše visok, tako da i ako koristite fabričku montažu, biće vam previsoko montirana optika za sve dijametre objektiva do 44 mm. I tako, od prednosti integralnih prihvata dobijate limitirajuću opciju. Dobiješ na mostu, izgubis na ćupriji. Meni je draži Zastavin princip gde biraš montažu po svom afinitetu i po pravilu “što niže i što čvršće”. A što se tiče funkcije i kvaliteta kompletnog sanduka kod CZ 550 i M-70…mrtva trka ili ista meta istao odstojanje..
Zastava protiv Zbrojovke u Americi
Poznato je da je tržište Sjedinjenih Država oduvek bilo magnet za oba proizvođača. Zbrojovka je još tamo, Zastave više nema. Ili ima ali sporadično, na mala vrata. Svojevremeno je Remington uvozio Zastavu pod imenom Remington 798. Uvozio je bez kundaka a potom iste ugrađuvao kod kuće jer je takvu računicu pronašao. Remington 798 nije ništa drugo do model M-70. A onda, u proleće 2007., amerikanski magazin Guns&Ammo je napravio uporedni test oba karabina. Treba reći da su oba modela preko bare koštala oko 700 usd. Pazite, cena se razlikovala u 35 dolara u korist Zbrojovke. Testirali su kupce oba proizvoda plus su uradili test stručne i novinarske javnosti sa recenzijom, plus test u eksploataciji. I…
Model 550 je bolje prošao sa ocenom ukupnog vizuelnog izgleda, lepšim kundakom /Remington je prvobitno stavljao na M70 lamelne kundake/ finijom operacijom rada zatvarača, mekšom i multifunkcionalnom kočnicom. Model M-70 se bolje kotirao u funkcionisanju na niskim temperaturama, funkcionisanju u prljavim uslovima, boljim okidanjem i boljim učinkom na vatrenoj liniji. Naime, Zastava je u proseku uvek imala bolju grupu pogodaka za 3-8 mm. Sve ostalo je bilo nerešeno.
A vi dragi čitaoci, šta god da pazarite nećete pogrešiti.
