Majstor Toza savetuje: ČIŠĆENJE POLUAUTOMATSKE PUŠKE

    Piše: Svetozar Paroški, puškar

Prva serijska proizvodnja poluautomatske puške sačmarice,čuvenog konstruktora DŽona Mozesa Brovinga, počela je 1903 god. Model A5, koji se i dan danas proizvodi i na osnovu kojeg su izvedeni mnogi drugi modeli, predstavlja osnovu lovačkih poluautomata. Pouzdanost u eksploataciji pri svim, pa čak i u ekstremnim uslovima, kao i jednostavno rukovanje, razlozi su sve većem broju ljubitelja ove vrste pušaka. Ali  nije sve u punjenju i „pražnjenju“.

Naime, poluautomati svojom konstrukcijom kao i principom rada podložniji su „prljanju“ u odnosu na klasične lovačke puške. Otvori na baskuli, koji omogućavaju nesmetano izbacivanje čaure i hod ručice zatvarača, su mesta kroz koja nečistoća prodire u sam mehanizam poluautomata. Prilikom opaljenja i hoda zatvarača u zadnji položaj u samoj baskuli se stvara vakum. Letnji uslovi lova gde je koncentracija prašine i ostalih primesa u vazduhu veća nego zimi uslovljava bržu zaprljanost. Samim tim i naslage nečistoće u samom mehanizmu dolaze do granice gde se nesmetano funkcionisanje dovodi u pitanje. Osim nečistoće iz atmosfere, na rad poluautomata deluju i fizičko-hemijski procesi usled ispaljenog velikog broja metaka. Debljina sloja naslaga zavisi od finalne obrade delova. Na hromovanim delovim gde je glatkoća površine veća, nego kod delova koji to nisu.,i naslage su manje. Samim tum i održavanje takvog oružja je lakše, što neznači da ga netreba čistiti.!

Što se „higijene“oružja tiče, najzahtevnije su puške sa pozajmicom barutnih gasova. Gasna komora, ventili, klip, cilindar, nosač zatvarača su delovi koji se moraju naročito detaljno očistiti. Naslage čestica koje se na njima vremenom talože, mogu stvoriti izuzetno tvrd  sloj, koji može stvoriti zastoj u poluautomatskom funkcionisanju a neretko i do deformacije pa čak i do pucanja delova. Ova pojava je gotovo redovna kod oružja koje nije pre upotrebe dobro obrisano od  podmazivanja. Nauljena površina kod poluautomata je „magnet“za nećistoću i ćestice barutnih gasova.

To isto važi i za mehanizam. Skidanje samog mehanizma je za mnoge operacija kojoj ne prilaze. Izvlačenjem jednog ili dva osigurača(štifta) oslobađa se mehanizam. Preporučljivo je da se isti povremeno opere i tim putem odstrane mehaničke nečistoće. Gotovo je zapanjujuća količina prljavštine koja ostaje u rastvaraču .Taloženjem čestica mehaničke nečistoće u „džepovima“nosača mehanizma izaziva blokadu i deformacije pojedinih delova. Treba napomenuti da se ne prilazi totalnom rasklapanju. Sistem opruga koji se u njemu nalazi može biti narušen deformacijom ili gubitkom bilo kojeg dela. To ipak treba povremeno prepustiti majstoru. Nikako netreba nasilno prilaziti skidanju pomenutih naslaga sa bilo kog dela. Mesto na kome je ova pojava najizreženija je magacin. Naj češće je izrađen od legure aluminijuma sa veoma tankim zidom. Mehaničko odstranjivanje „kragne“ sa mesta na kojem barutni gasovi deluju na klip mogu dovesti do deformacija i oštećenja a samim tim i do neupotrebljivosti.

Oko čišćenja cevi netreba puno pričati. O tome se većinom sve zna. Međutim treba skrenuti pažnju na jedan detalj. Naizgled sitan, gotovo beznačajan, a ume da napravi zastoj i od zadovoljstva u lovu načini razočarenje. To su otvori ili gasni kanali, „sitne“ rupice koje se nalaze u gasnom cilindru. Funkcija im je da sprovrdu barutne gasove iz cevi do gasnog cilindra gde deluju na klip i …

Začepljenjem jedne ili u nekim slučajevima i obe nastaje blokada poluautomatskog funkcionisanja.

O izboru sredstava za čišćenje i podmazivanje nećemo govoriti. Na našem tržištu postoji široka lepeza ovih preparata. Neka to ostane Vaš izbor ili neka nova tema!