Piše: Dr Dimitrije Marić
Svima nam se desila sledeća situacija – pas markira, prilazimo, zauzimamo najbolji položaj, dižemo fazana, lepet krila, BANG – BANG i fazan je još jednom spasao perje. A mi… u neverici još par sekundi pratimo njegov let niz cev prazne puške. Ponovo punimo pušku, trpeći prekorni pogled našeg vernog pomoćnika i do sledeće prilike, a najčešće i nekoliko sledećih noći razmišljamo zašto se to desilo, kad su svi uslovi za dobar hitac bili idealni. Razlozi se mogu podeliti grubo na tri dela: puška, municija i lovac.
PUŠKA
Najveći broj naših lovaca lovi puškama standardnog bušenja – polučok u desnoj, odnosno donjoj cevi i pun čok u levoj odnosno gornjoj cevi. Ova kombinacija stepena suženja je dobra za lov divljih gusaka i pataka na preletu, divljih golubova čekanjem, pa i za fazana i zeca na kraju sezone, kada je divljač rasplašena i diže se daleko. Međutim, za “normalne” situacije, kada se puca na rastojanjima od, najčešce, 30- tak metara ovo suženje je više nego veliko. Sačmeni snop, ispaljen iz ovakvih cevi ne stiže da se raširi tako da u velikom broju slučajeva imamo promašaj, dok u slučaju pogotka dobijamo neupotrebljivu gomilu mesa i perja.
Postoji nekoliko rešenja. Najbolje je da za svaku priliku imamo posebnu pušku, ali priznaćete da je samo mali broj srećnika u stanju da sebi priušti tako nešto. Druga varijanta je da, prilikom kupovine puške izaberemo neku sa promenljivim čokovima, bilo da se zavrću na kraj cevi, bilo da poseduju ugradjen automat kojim se jednostavnim okretanjem bira stepen suženja. Međutim, do takvih kvalitetnih pušaka je kod nas teško doći cak i u “polovnoj opciji” a ako razmišljamo o novim, cena im nije zanemarljiva – od 1000 eura pa naviše. Da budemo iskreni, postoje i jeftinije „ruske varijante” po prihvatljivijim ciframa ali spartanskim izgledom. Tu su i prihvatljivi turski poluautomati, pa ko voli, nek izvoli.
U toj situaciji prosečnom lovcu ostaju tri varijante: kupiti jeftinu pušku (Zastavina sasvim odgovara) kojoj će puškar odseći vršnih nekoliko santimetara cevi a time i čokove, čime bi dobili pušku sa cilindričnim cevima – idealnu za početak sezone, lov prepelica, šumski lov, pa i za lov divljih svinja jedinačnim zrnom, jer cilindrične cevi mnogo bolje nose jedinačna zrna od čokiranih, a našu ljubimicu /za koju smo dali solidna sredstva/ koristiti na kraju sezone i u posebnim prilikama.
Druga, jeftinija ali tvrdim, teža varijanta je da se uzdržimo od bliskih hitaca ali o tome više u poglavlju o lovcu. Treća je korišćenje “municije za rasipanje”. Naime, stub sačme se horizontalno ili vertikalno podeli kartonskim poklopcima na dva ili tri dela čime se smanjuje uticaj čoka. Naravno, ovo je dobro resenje za one koji sami pune svoje patrone. Za one koji nemaju ove afinitete, ostaje kupovina municije bez koncentratora /korpice/. Toplo preporučujemo ovaj tip municije za lov prepelice i fazana. Širina posipa čak i iz punog čoka je zadovoljavajuća.
Kundak je sledeći razlog promašaja. Kaže se – “puška gađa a kundak pogađa”, ne bez razloga. Da bi proverili dali vam kundak vase puške odgovara, odaberite neku tačku na zidu, zažmurite i ubacite pušku u rame. Kada otvorite oči, mušica treba da je u meti. Ako ste sve uradili kako treba, a mušica ipak “beži” vreme je da pušku odnesete kod dobrog majstora – kundačara, koji će kundak uskladiti sa vašim dimenzijama tela. Samostalne intervencije na kundaku nisu preporučljive ( osim kozmetičkih). Inace, kundaku ćemo uskoro posvetiti jedan poseban tekst.
MUNICIJA
Municiju smo do pre sedam-osam godina birali po sistemu daj šta daš, ali smo uglavnom bili upućeni na Krušikovu municiju sa zastarelim “ževelo” kapislama. Njome smo više-manje bili zadovoljni ( sem kad je trebalo očistiti pušku). Sada na tržištu imamo više vrsta kvalitetne municije, tako da smo sada na slatkim mukama – koju izabrati. Koju god da izaberete nećete pogrešiti. U principu pogledajte dali je “sveža” i šta piše na dekleraciji uvoznika. Nije retko da se u prodaji zatekne patron uvezen pre 4-5 godina. U zavisnosti od uskladištenja, može da takav podatak ne znači ništa ili sve. Na kraju, to će te saznati tek u lovištu. No, mnogo je važnije koju će te veličinu sačme odabrati za divljač koju nameravate da lovite. Tu se krije najčešći razlog promašaja vezanih za municiju. Propisno pogođena divljač umire trenutno od nervnog šoka kada je pogodi određen broj kuglica, a da pri tom nema značajnijih povreda unutrašnjih organa. Većina lovaca koristi suviše veliku sačmu, pa se zbog toga dešava da divljač bude pogođena manjim brojem kuglica i najčešće ranjena skončava u mukama, izgubljena i za lovca i za lovište, ili se zbog retkog posipa “provuče” kroz snop neozledjena (što je bolja varijanta).
Odgovarajuća veličina sačme za fazana je oznaka 12-10 (2,5mm.-3,0mm.), a za zeca 1 -8 (3,0mm.-3,5mm.). Vrlo je bitno da municiju koju ste izabrali ne menjate često, jer različiti proizvođači koriste različite barute, čepove, pa i materijal za sačmu, što utiče na balističke osobine metka, a najviše na brzinu sačme i posip. Brzinu mi najčešće i ne znamo, ali primetimo da grešimo u preticanju, koje je opet odgovaralo starom metku. Ovde važi staro pravilo… da se valja “upucati” u metak. Postoji više vrsta specijalne municije, od kojih svaka ima primenu u lovu ( skit, trap, municija za rasipanje…) ali o njima više u posebnom članku.
LOVAC
Greške lovca se odnose uglavnom na prebrzo pucanje i na nepravilno nišanjenje tj. davanje preticanja (ako se izuzmu greške prilikom izbora oružja i municije). Prebrzo pucanje se može korigovati samodisciplinovanjem lovca. Pokušajte sledeće: u situaciji sa početka priče, kad fazan poleti ispred vaših nogu, izbrojte u sebi brzo do pet, pa tek onda ubacite pušku u rame. Posle nekoliko hitaca nam javite rezultate! Ovo je stari recept oprobanih majstora.
Što se tiče preticanja sve je u domenu teorije( ako zec trči tom i tom brzinom, na tom i tom rastojanju, bla bla….) Složićete se da niko od nas ne može da odredi te parametre u datoj situaciji, tako da ostaje samo vežba i posle stotinak metaka nećete ni biti svesni da vam je to “ušlo u krv”. Postoji nekoliko teorija o gđanju sačmaricom :
- Puška se postavi u tačku mogućeg susreta sačme i divljači i u datom trenutku opaljuje (koji je to trenutak – iskustvo). Dosta težak metod. U žargonu se zove “sačekuša”
- Divljač se prati niz cev i u određenom momentu mušica se izvlači ispred divljači i opaljuje bez zaustavljanja cevi. Vrlo efikasna i za početnike i za iskusne lovce.
- Cev se postavlja za određenu dužinu preticanja ispred divljači, tako se prati sekundu i bez zaustavljanja se opaljuje. Vrlo efikasna, ali kod malog broja majstora. Ovde je potrebno iskustvo.
Da bi ste što više smanjili broj promašaja možete povremeno koristiti “suvi trening”, u svojoj sobi, koji ćete intenzivirati pred početak glavne sezone. Još bolje je da česće izlazite u letnji lov na prepelice i grlice, jer boljeg treninga od tog nema! Kao dokaz, setite se koliko ste oborili grlica i golubova na preletu u zadnje tri sezone?
Mladim lovcima će ovaj tekst poslužiti kao vodič da pronađu uzroke svojih promašaja. Za njih postoji još jedan uzrok koji se zove… adrenalin. Za njega je jedini lek “pređena kilometraža” i par sezona u nogama. Od njega smo svi bolovali i dan danas se poneki put povrati taj virus. Za adrenalin nema leka. Zato smo lovci, zar ne? A promašaja je bilo i biće. Važno je da znamo zašto grešimo.
