Piše: Rajko Krnić, dopisnik iz Australije
Lov na lisicu je za većinu lovaca sporedan lov koji se uglavnom desi prilikom lova na neku drugu divljač. Često čujemo frazu „Ovo je moja puška za srndaća“ ili „Sa ovim lovim svinje“..koliko puta ste čuli da neko kaže da ima pušku za lisice? Veoma mali broj lovaca je spreman da žrtvuje vreme i energiju za lov ove zverčice i posveti joj pažnju koju zaslužuje. Možda je razlog za to što lisičija koža na zidu ne znači baš mnogo u očima prijatelja u poređenju sa kljovama vepra ili rogovima jelena. U zamrzivaču tek ništa ne znači. U jednu ruku je i razumljivo što baš i nema mogo motiva za smrzavanje, rano ustajanje, kilometre pešačenja. sate čekanja…zbog tamo neke lisice. Sa druge strane ishod je više nego neizvestan. Lisica nije lak plen. Hajke, psi goniči, lov mamcima, čekanjem, pirš, vabljenje …gotovo svi načini lova se mogu primeniti u lovu na „crvenog mundira“. Bez obzira koji način upražnjavamo i preferiramo skoro je izvesno da će ova lovina od lovca zahtevati maksimum u svakom pogledu. Od pamtiveka smatrana za izuzetno inteligentnu i lucidnu životinju lisica je dobila svoje mesto u predanjima i verovanjima. Sigurno svako od nas ima najmanje jednu priču iz lova na nju koja će potvrditi ekstraordinarne fizičke i psihičke osobine sadržane u telu ove životinje .
Veliki deo mog lova je uparvo lov na lisice i u većini slučajeva ih lovim vabljenjem. Sama vabilica je veoma prosta i jeftina naprava koja prozvodi piskutav zvuk imitirajuci pištanje povređenog kunića ili zeca.Tržiste je preplavljeno gomilom skupljih i komplikovanijih modela ali mala limena vabilica za sada ostaje najbolja i najpouzdanija. Gabariti i težina su zanemarivi, a velika prednost je što je možete držati u ustima sve vreme vabljenja i imati ruke slobodne.
Tehnika vabljenja, tj. upotrebe vabilice je prosta i lako se uči ali vabljenje na terenu zahteva dosta prakse, strpljenja i poznavanja navika divljači i područja na kojem lovimo. Prva i najvažnija stvar je pozicija (zaklon) koju lovac zauzima i kamuflaža.
Lisica ima odličan sluh i vabilicu u dobrim vremenskim uslovima može čuti na udaljenostima preko 800m, zavisno od intenziteta zvuka koji proizvodimo. U principu, zvuk ne treba da bude glasniji od recimo normalnog govora sa tek povremenim oscilacijam u jačini zvuka. Dakle, na preglednim terenima možemo očekivati liju da krene prema zvuku vabilice sa velike udaljenosti. Jasno je da za to vreme sva čula našeg potencionalnog plena koji je i sam lovac postaju fokusirana na lokaciju sa koje zvuk dolazi. Dešava se da lisica krene prema vabilici veoma neoprezno i opušteno ali uglavnom pokazuje uzdržanost i taktičnost. Dovoljan je i najmanji neprirodni zvuk ili pokret da lisica detektuje lovca u zasedi. Kamuflažu ne terba dovoditi do ivice imbecilnosti ali odeća zagasitih tonova u dve ili tri nijanse koja će „prelomiti“ konture je preporučljiva. Pokrete za vreme vabljenja treba svesti na apsulutni minimum. Prvi i poslednji pokret koji lisica sme uočiti je podizanje puške.
Zaklon koji izaberemo treba da omogući što više pregleda na teren, a posebno na pravac iz kojeg očekujemo lisicu. Ne treba posebno napominjati da u odabiru zaklona značajnu ulogu igra smer vetra. Vetar u leđa će dalje nositi zvuk vabilice i mogućnost da se lisica dozove je veća ali je veća i mogućnost da lisica nanjuši opasnost. Naravno, ovo važi ukoliko se lisica pojavi iz pravca iz kojeg je očekujemo. Često se dešava da dođe iz leđa. Takođe se dešava da je na nepreglednim terenima pre čujemo nego vidimo. Dva puta mi se desilo da sam se instiktivno okrenuo i ugledao lisicu samo par metara iza sebe ..jednom je sedela i gledala u mene.
U principu, klasična priča o vabljenju bi išla ovako. Rano jutro ili kasno poslepodne u svim sezonama osim sezone parenja kada ne reaguje na vabilicu, zauzimamo zaklon i počinjemo sa vabljenjem. U početku zvuk treba da je tiši i isprekidan jer postoji mogućnost da je lisica tek stotinjak ili manje metara od nas. Tu mogućnost treba uvek uzimati u obzir jer se može pojaviti i nakon 10-20 (čak i manje) sekundi vabljenja. Mlade lisice uglavnom dolaze pravolinijski, više slušajuci nego njušeći. Matore i iskusne često zastaju, a ne retko i sednu na većoj udaljenosti i slušaju. Ako vidite da lisica krene i sedne na recimo 200m od vas i to ponovi nekoliko puta, a ne gleda u pravcu iz kojeg vabite velike su šanse da lovi u paru. U tom slučaju se uglavnom ne kreću istovremeno nego taktiziraju u smislu da jedna čeka dok druga prilazi. Posvetite pažnju mestu na koje gleda lisica koju vidite..iznenadite će se. Malo koncentracije i sreće kupite dve od jednom. Kada izverzirana lisica priđe na malu udaljenost od našeg zaklona (oko 30 m) često će još jednom zastati, a nekada i potražiti zalon i još jednom onjušiti i poslušati Tada je strpljenje najvažnije. Treba je pozvati kratko i tiho i biti spreman za reagovanje već u sledećoj sekundi. Postoje situacije kada jednostavno stane i neće da mrdne. Ukoliko je na puškometu ne treba suviše oklevati jer je velika verovatnoća da će se u momentu okrenuti i dati u beg.
Za uspešno vabljenje poželjno je napraviti mali plan. Unapred odrediti mesta sa kojih će te vabiti kao i maršutu kretanja. Na jednom mestu se ne treba dugo zadržavati, desetak do petnaest minuta. Zaklon napuštajte tiho i uz oprez. Može se desiti da je lisica u blizini ali da je jednostavno zbog položaja koji ste imali u zaklonu niste videli. Sledeće mesto neka bude recimo 300m dalje. Razmaci zavise od konfiguracije terena i vegetacije i mogućnosti izbora mesta za zaklon. O tome u stvari odlučuje sam lovac. Kretanje između dva mesta za vabljenje treba biti sto tiše i bez žurbe.
Oružje
Za majstora u lovu na lisice vabljenjem sačma je najbolji i definitivan izbor. Smisao igre i jeste u tome da se lisica „dozove“ na udaljenost na kojoj je većina sačmarica efikasna na ovu divljač. Već duže vreme tražim (nije da ih nema ali ne naleteh na ljubav na prvi pogled ) položaru ili jednometku u gauge 20 za ovu vrstu lova. Puške sa kombinovanim cevima gde je užlebljena cev manjeg kalibra su veoma dobro rešenje jer omogućavaju dejstvo na malim udaljenostima na lisicu u pokretu i pucanje na veće udaljenosti.
Kod užlebljenih cevi sve od .22lr do 22-250 je dobar izbor, mada se za nuždu može koristiti i bilo koji veći kalibar.
Ukoliko se koristi karabin sa optičkim nišanom verovatno bi najidealnija optika bila sa fiksnim uvećanjem od 6x, kućištem od 30mm i objektivom od 50 mm. Ova kombinacija omugućava uspešno pucnje do 200m, daje, tj prima mnogo svetla, a to je važno u ranim jutarnjim i kasnim večernjim lovovima posebno na divljač veličine lisice. Omogućava široko vidno polje što je veoma poželjno zbog velike verovatnoće da će biti korišćena na malim udaljenostima nišaneći metu u pokretu.
Moj izbor u jednoj meri odstupa od prvog zbog specifičnih uslova lova. Karabin u .222rem sa optikom varijabilnog uvećanja 4-16x i okularom od 44mm. Optika ima mogućnost podešavanja paralaksa od 10- 300m. Svaki veći i teži optički nišan bi ozbiljno narušio balans puške koju koristim. Razlog za to je činjenica da pored dovabljenih lisica na „point blank“ često viđam lisice na udaljenostima koje u dobroj meri prelaze konvencionalna shvatanja „dugog hica“ i koje iz njima znanih razloga ne reagiraju na vabilicu ili se nađem u situaciji gde moram da nišanim lisicu u trku.
Tim od dva lovca (ili lovkinje ili lovac i lovkinja) naoružani jednom vabilicom, strpljenjem, sačmarom i karabinom sa ili bez optike manjeg kalibra bi uz malo prakse na terenu na kojem lisice predstavljaju problem bili bi idealno rešenje.
