Iako ima radova koji razmatraju odnos i uticaj čoveka na vuka, kako kroz istoriju, tako i u novije vreme, potrebno je sa tim nastaviti, jer je studija numeričkih varijacija vrsta ( populacija )tokom godina, važno ekološko pitanje, pre svega što se bioraznolikost trajno smanjila.
Istoriski posmatrano, kako su ljudske populacije rasle, pogodna dostupna staništa za migraciju i kolonizaciju vukova se smanjivala, a rezultat uništenja staništa i dalje dugoročno ostaje najveća pretnja za njega. Uzročno je raslo i konfrotacija iskazana kroz konkurentnost, a pre svega preko šteta koje vuk čini direktno ili indirektno ljudskoj ekonomiji. Tako se pregledom arhivskih podataka iz mnogih delova sveta, često mogu naći ovakvi i slični tekstovi : Jedan englez je 1818 u okolini grada Iasi (Rumunija), zapisao „Čopori gladnih vukova, u dugim zimskim noćima izlaze iz susednih brdskih šuma, kolju domaće životinje, a ponekad čak i žene i decu „(Nedić 1940,). Ovo je svakako uticalo na odgovor ljudi, uništavanjem vukova što je dodatno smanjilo njihovu prirodnu rasprostranjenost….
Tokom vremena svest o ulozi vuka se menja, da bi se 1970 godine održala Konferencija Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) i World Wildlife Fund (WWF), u Morgesu ( Švajcarska ), gde se opredelilo za * Unapređenje znanja i veće brige za vuka, kao glavnog i korisnog elementa za prirodni ekosistem. Godine 1973, u Stokholmu grupa (sekcija) stručnjaka okupljanja oko IUCN, je izradila „Manifest za zaštitu vuka“, u kojoj se između ostalog, navodi da „kao i sve druge divlje životinje, vukovi imaju pravo na postojanje, bez obzira na njihovu vrednost za čovečanstvo“. Između ostalog plan za zaštitu ove vrste, očuvanje i održavanje se zasniva na uverenju da „vuk unutar ekosistema vrši prirodnu selekciju, čiji nedostatak možda dovodi do degeneracije biljojedih vrsta(papkara) „.
Međutim i pored agresivnih mediskih nastupa raznih NVO, biologa isl., koji su uspeli da utiču na javno mnenje pa i državne aparate…, stiče se utisak da se na terenu nije mnogo toga promenilo. Pritom je zanimljivo da i pored statusa zaštićene vrste, najslabije rezultate vidimo u zemljama gde je vuk ranije temeljno uništavan. Razlozi za ovo mogu biti različiti. Svakako da je pitanje očuvanja i kolonizacije vuka kompleksno, što podrazumeva najblaže rečeno i veliku opreznost , odmerenost… pri bilo kakvim značajnijim promenama ili intervencijama u okruženju, bilo da je na štetu ili korist vukova.
Neki primeri sagledavanja vuka u okruženju
SAD je nakon velikog istrebljenja vukova, te uspešne rekolonizacije, morala da revidira nastalo stanje. Tako je recimo savezna država Wisconsin (USA),koja ima površinu od 169.790km2, sa oko 5,4 miliona stanovnika, a vukove po proceni odeljenja za prirodne resurse : 762 do 824 ( sve ovo uporediti sa Srbijom ), te se januara 2012, vuku ukida status ugrožene vrste, nakon par godina rasprava i većeg broja sudskih predmeta, iako je populacija vukova premašila ciljeve oporavka već dugi niz godina. ….
Uzgred, zanimljivo bi bilo videti kako to rade u SAD : Po hitnom zakonu se usvaja pravila sproveđenja zakona za lovnu sezonu 2012. Nakon rada Ad hok tima, javnih sastanaka biologa vukova, GLIFWC…,sa ciljem smanjenja populacija vuka prema planu gazdovanja, te očuvanja održive brojnosti vuka , smanjenja šteta (posebno u područjima sa najvećim u prošlosti ili potencijalnim budućim) te naučiti i prilagoditi recept za gazdovanje u kasnijim godinama.. NRB je donela ukupnu odstrelnu kvotu od 201.,jedinke, a Univerzitet Wisconsin-Madison je modelovanjem predvideo smanjenje populacije oko 14% (8-19%), ako se ta kvota postigne i dogode drugi činioci smrtnosti, kao što se očekuje…. Zimsko praćenje vuka će pružiti informacije korisne za određivanje uticaja lovne sezone 2012.. Određene su šest zone, na osnovu stanišnih vrednosti i potencijalnih sukoba sa ljudskim interesom. Odstrelne kvote su postavljene za svaku zonu na osnovu 20 % (zona 1, 2, 5), 40 % (zone 3, 4) i 75 % (Zona 6), od brojnosti vuka u svakoj zoni, a nema kvota za rezervate. Uspešni lovci (oružjem) i traperi (zamkama) su dužni prijaviti stradale vukove u roku od 24 sata, a zone se zatvaraju kada su blizu, ili dostignute kvote. … Očekuje se revizija 2014.
Rezultat ovoga je: Sva otkrivena stradanja su unutar nivoa očekivanih pri modelovanju korištenom za procenu uticaja kvota. Registrovane stradale jedinke, za 2012 su bile : Licencirani ukupno117, Kontrolom šteta 76, Sudar sa vozilima 24, Ilegalna ubijanja (što bi mi rekli lovokrađom) 21, Nepoznato 5. Ukupno 243. Pol stradalih vukova je 59 % mužijaka i 41 % ženki.. Trendovi odstrela se pregledaju svakodnevno zbog predvidjanja, a ispunjene su do novembra-decembra (zavisno od zone) …Prihodi od kupljenih dozvola i vukova markiranih za prijavu ( $ 289,865,50 ) bile su otprilike jednaki ukupnim troškovima naknade šteta i USDA WS ugovora.Naknada šteta za gubitak stoke i pasa je oko 120.000 $, za period od 16. aprila do kraja 2012. Prikupljeni su zubi i ženski reproduktivni organi iz registrovanih vukova, za podatke o starosti i reproduktivnom statusu, koji će biti korisni za procenu populacije vuka. Javno mnjenje: postoji velika podrška od većine stanovništva koje podržavaju gazdovanje lovom, a lovci na jelena ukazuju na važnost smanjenja populacije vuka i bili su ugodno iznenađeni visokim nivoom uspeha među lovcima i traperima vuka…Izveštaj policije o aktivnostima:Primljenih prigovora vezanih sa lovom vuka : 15. Primljenih prigovora vezanih sa zamkarenjem : 11. Sprovedenih povezanih istraga : 30. Povezanih pritužbi / primljenih poziva: preko društvenih medija : 33…Uzgred se podstiče rad volontera za monitoring isl.
Sa druge strane se recimo u Austriji sa P – 83,858 km ², šumskim površinama od 38,780 km ² ( 46% ) .Stanovništvom od : 8.160.000. Gustinom stanovnika : 97 / km ².Brojem lovaca : 115,600 …u nizu po godinama odstreli / Jelena : 45 – 50.000, Srna : 260 – 270,000, Divokoza : 25.000, Muflona : 1,800, Divljih svinja : 25,000… a vukovi, medvedi i ris su bili istrebljeni, da bi se medvedi i ris uspešno vratili. Pritom vukovi odskora ponovo naseljevaju zapadne Alpe, raseljavanjem sa Apenina ( Francesca Marucco, 2011)doduše veoma sporo, pa se kaže “ Uspešno gazdovanje ovom zaštićenim vrstom se oslanja na razumevanje distribucije, o osnovnoj dinamici naseljavanja, te na razvoj modela kako bi se poboljšalo razumevanje povezivanja staništa potrebnih za kolonizaciju i održavanje dinamike populacije vuka….. antropogene barijere (putevi, kanali, željezničke pruge…) mogu negativno uticati na životinjske vrste sa velikim rasponima teritorije i specifičnim sezonskim migracijama, te u Austriji i drugim industrijskim zemljama, ograničavaju genetsku razmenu između različitih subpopulacija….“
Ove informacije se mogu koristiti dvojako. Zaista je potrebna analize staništa vrste i u smislu povezivanja staništa (prim. udaljenost, karakteristike koridora), prostorna analiza postojećih i potencijalnih staništa, njihov nedostatak povezanosti (kvalitativna i kvantitativna procena)…međutim nemože se izbeći navedena činjenica da su se medved i ris uspešno vratili pod ovim uslovima….
Nadalje, u Austriji štete od srna, jelena i divokoza su glavni problem u šumarstvu, koji utiče na do jedne trećine šuma svake godine, a procene oštećenja su najmanje 220 miliona evra / godišnje za 10.000 km ² oštećene šume (Reimoser 1998). Pa se kaže da postoje tri glavna cilja u smanjenju šteta na šumi od papkara: (a) smanjenje sukoba između različitih interesnih grupa, (b) zaštita bioraznolikosti i srodne prirodne ekološke interakcije i (c) zaštite gazdinskih vrednosti traženjem održivog korišćenja biljnih i životinjskih resursa… Šumarstvo i lov sami ne mogu rešiti problem (Reimoser 2003)…
Stiče se utisak da su papkari veliki problem zemljama koje ih imaju u većem broju, pa su dopuštene metode lova, čak i srna, sa psima ( Francuska…).ali se i nakon 30 godina i pravnih zaštita, brojnost vuka neuvećava (čak smanjuje i pored pogodnih uslova )…..
Kod nas je mnogo toga drugačije. Pojednostavljeno, nakon velikog smanjenja brojnosti vuka ( pedesetih šezdesetih, godina prošlog veka) , usledilo je povećanje brojnosti divljih papkara, zatim osamdesetih kreće veći oporavak vuka i uzročno ograničavanje rasta papkara….Ova cikličnost je opisana i istražena, te svakako treba očekivati period pada brojnosti papkara, zaokruživanjem fluktacionog prirodnog ciklusa, što je isuviše velika oscilacija po ekonomiju (naročito) lovstva, da bi se precizno predvidele gazdinske mere. Uz to vlada opšta saglasnost da smo siromašni kako sa brojnošću tako i vrstama divljih papkara, ali da imamo očuvanu prirodnu sredinu, te i dovoljno prostora za vuka???. Srbija nema projekciju o mogućnostima… (ako zanemarimo neke ranije površne pamflete ), te eventualnoj proceni brojnosti papkara, koje dozvoljavaju stanišni uslovi i gazdinske mere, te se nemože govoriti ni o eventualnoj realnoj dugoročnoj proceni brojnosti vukova, tj njihovoj održivosti. Tako recimo imamo primer iz sklopa šireg terena Južni Kučaj (12.000ha), gde je u lovištu Valkaluci (3.200ha) 2007 godine,sa jedne čeke odstreljeno 7 vukova uz 3 promašaja, sa procenom stabilne brojnosti od 20 do 30 vukova 2008.(Lj. Šakić).Uz to se navodi prisustvo oko 200 srneće divljači, 150 d. svinja, jelena… Prema ovom podatku to je prostor sa izvanrednom gustinom papkara te i najvećom gustinom vuka…,ali se situacija brzo promenila, prema izveštajima lovaca, divljač, pa i vuk su se 2010 retko viđali, a prva d.svinja je odstreljena tek decembra….. Primera radi u Rumuniji, prema Shelaru su zapaženi ozbiljni ekonomski gubici divljači, gde je gustina naseljenosti vukova veća od 2 vuka / 10.0000 ha) u Karpatima…
Očuvanje vuka je složeno, a kako vidimo i kontroverzno područje sastavljeno od više problema, kojima nesmeju da vladaju emocije, ali ni predrasude….te se nemože ni pojednostaviti na crno ili belo. Recimo da bi vuk ponovo bio prirodni regulator populacija papkara, potrebno je prepustiti i papkare ( kao preovladujući deo ishrane vuka ) u prirodni ciklus dešavanja, što je naravno nemoguće. Tako pri gazdovanju povezanim vrstama čovek – lovac preuzima i / ili deli deo prirodnih uloga vuka, vršeći selekciju oduzimanjem iz populacija slabih, povređenih, bolesnih, prestarelih…papkara itd.
Ako ovo shvatimo,vuka je nemoguće tretirati kao deo zaokruženih prirodnih dešavanja (kako se predstavlja) i nezavisno od ljudskih aktivnosti, već samo kroz gazdinske mere, koje podrazumevaju kontrolu brojnosti (prim:zavisno od predviđenih zonam) u skladu sa objektivnim – željenjim projekcijama (svakako uvažavajući biologiju vuka ). Takođe, radi što objektivnijeg informisanja i šireg upoznavanja svih aspekata povezanih sa vukom, bilo bi potrebno štampati i distribuirati brošure i pomagati štampane medije u te svrhe, što nije izdatak, imajući na umu nadoknade i štete ( na domaćim,divljim papkarima i psima) koje mogu biti enormno velike.
Nenad Radaković
