Meka, epicentar, jedna od poslednjih evropskih oaza u kojoj poljska jarebica beleži veliku brojnost je područje Lalinca, Lalinskih pojata, Krušca i Mramora, sela u okolini Niša. To su delovi lovišta koija gazduje Lovačko udruženje „Niš“. Bio je to povod da posetimo ovaj region i da se uverimo u priču o brojnosti jarebica, priču koja za većinu evropskih zemalja zvuči neverovatno.
Već sami dolazak i izuzetno prijatan doček ispred poslovne zgrade Lovačkog udruženja „Niš“, ljubaznosti domaćina, predsednika Bratislava Ćirkovića, sekretara dr Nenada Radojčića, upravnika lovišta ing Stefana Pašića i lovočuvara Nebojše Rajkovića nagoveštava nešto što se u Srbiji danas može retkost sresti, gostoprimstvo i radost dolaska gostiju koje na sreću još uvek postoji. Poslovna zgrada, ili upravna zgrada ovog udruženja nalazi se u centru grada Niša, spolja sjaji domaćinskim odnosom i lepotom tek završenog sređivanja. Unutrašnjost, sve novo, sveže okrečeno, novi nameštaj. Dograđen je još jedan sprat, pa sad ova upravna zgrada osim kancelarija za predsednika, sekretara, tehničko osoblje ima i velelepnu salu za sednice. Tek, ova upravna zgrada sada ima 500 metara kvadratnih poslovnog prostora. Sasvim sigurno pozavideli bi im mnoge ozbiljne firme koje „valjaju“ milione.
Posle domaćinske čašice i reči dobrodošlice krećemo u jednu od poslednjih oaza poljske jarebice, put koji vodi u atare sela Lalilanac, Lalinske livade, Krušce i Mramor. Predivna dolina i ravnica koju sa jedne strane okružuju planine a sa druge Južna Morava i Nišava. Konačno ovo je njihov sliv. Parcele usitnjene, jedva da svaka doseže do nekoliko ari. Na svakoj su zasejane različite kulture, ima ih mnogo neobrađenih na kojima raste korov. Primećuje se taj ekstenzivni način poljoprivredne proizvodnje koja obezbeđuje malo učešće mehanizacije a donosi preko potrebni mir za divljač. Nailazimo na jednog Italijana sa dreserom koji ovde trenira svoje engleske poentere. I onda..
Uslediće nešto što se može videti samo ovde u Nišu. Ogroman broj jata poljske jarebice, scene za film i filmove. Ovo se može videti samo ovde. Slike koje će ostati duboko urezane u sećanje i pamćenje.
– Područje lovišta koje ima lovno –produktivnu površinu od 44.000 hektara na svom delu od desetak hiljada hektara je kao stvoreno za razvoj populacije poljske jarebice. Ovo je zaista evropska meka za nju. Ima poljskih jarebica i u drugim delovima lovišta, čak i na velikim nadmosrkim visinama ali u u slivu reka Južna Morava i Nišava njihova populacija je najgušća. Mi računamo da imamo oko 12.000 jedinki što je zaista ogroman broj, ponosno za Lorist započinje priču Bratislav Ćirković, prvi čovek niškog lovstva, predsednik koji je tek ušao u drugi mandat vođenja ovog prestižnog lovačkog udruženja. Da, da, u drugi mandat, treba ovo reći jer mlađani Ćirković je prvi predsednik koji je zalužio poverenje da po drugi put vodi udruženje. To se u Nišu nije ranije dešavalo. Ali eto, kad je pravi čovek na pravom mestu i to je moguće.
I dok italijanski kinolog trenira pse sa svojim dreserom mi obilazimo lovište, slušamo priču lovočuvara Nebojše Rajkovića. Svi ga znaju po nadimku „Pike“.
– Jeste ovo ambijent i stanište koje je idealno za poljske jarebice ali treba imati na umu da se one neprestano čuvaju i hrane. Prihrana se ne prekida nikada, hranu iznosimo preko cele godine, ukupno iznesemo 10 tona žitarica a naše niško Društvo za zaštitu ptica sakupi preko jedne tone hraniva za ove ptice. Na ovaj način sve naše jarebice imaju hranu u toku cele godine bez obzira da li je zima, sneg ili neke druge nedaće. Tu je, razumljivo, i zaštita ptica od predatora i njiva stalna redukcija. Na ovom terenu najviše nam prave probleme psi i mačke lutalice ali i svraka kao snažni predator, kaže nam lovočuvar Rajković.
Primećujemo da veliki deo međa između parcela obrasta žbunjem a Pike nam potvrđuje da je to idealno jer upravo u gustišu tih žbunastih vrsta jarebice imaju izuzetan zaklon od jakih vetrova i velikih snežnih padavina.
I treninzi pasa, ili kako to skoro svi lovni radnici vole rći „prodaja mirisa“ su ograničeni na pojedine periode, tako „prodaje mirisa“ posle prvog aprila nema, a i ostali periodi su ograničeni. Ovde je sve podređeno opstanku poljske jarebice i miru koji joj je potreban.
– „Prodaja mirisa“ jeste izuzetno atraktivna za strane dresere ali i takmičare. Ovde se održava Svetski i Evropski kup u takmičenju engleskih ptičara. Tada u Niš priistiže i po 3000 ljudi. Pored toga, dnevno ovde trenira po deset do petnaest dresera i vlasnika pasa. Mnogi dolaze sa porodicama. Tek, sve ovo čini da pored nas i grad Niš ostvaruje veliki devizni priliv, posle aerodruma mi smo najveći u prihodu koji obezbeđuje devize. Naše lovačko udruženje na ovaj način obezbeđuje značajna sredstva a koja se kasnije investiraju u razvoj drugih segmenata u lovištu kojim gazdujemo, kaže predsednik Ćirković.
Noć u lovištu pada lagano i vreme nam je polako se izvalačiti, noseći predivne slike. Ali hajde još jednom. Njiva, tik pored puta. Ne vidimo ništa na njoj ali predsednik Ćirković nam kaže tu su jarebice. Izlazi na njivu i gle čuda. Pred njim se dižu oblaci ove predivne ptice. Neverovatno. Baš
D.M.
