Piše: Novak Maksimović
Statusni simbol od sredine XX veka pa nadalje,
kod dobrostojećih lovaca bivše SFRJ, je pored ‘klirinških’
pušaka bio i nož o pojasu marke Puma.
Davne 1769. godine sa gospodinom Johanom Wilhelmom Lauterjungom u Solingenu počinje istorija ove nožarske kuće. A gde bi drugde istorija otpočela nego u gradu koji je središte esnafa-gilde koji se bravi proizvodnjom sečiva?! Tačnije esnaf je bio odgovoran za proizvodnju mačeva i bodeža, noževa, makazica i britvi za brijanje. Skoro 90% proizvodnje nemačkih sečiva odvija se u ovom gradu u Severnoj Rajni-Vestfaliji koji je pored Pume boravište i drugih svetski poznatih i priznatih firmi sa dugom tradicijom. Zahvaljujući geografskom položaju i dostupnim izvorima sirovina, rude gvožđe, uglju i drvetu umešne ruke kovača stvoriće sečiva čija će slava proneti ime grada Solingena širom sveta. Jedina ,,mrlja,, u celoj priči je gaženje zakletve nekih članova esnafa i odlazak grupe kovača sa tajnom kovanja mačeva u Englesku tamo negde u drugoj polovini 17. veka. Pumina porodična manufaktura je nasledna i razvija se u skladu sa razvojem tadašnjeg društva. U periodu od 1876. do 1900. osvojena je proizvodnja džepnih nožića, bodeža, sablji i lovačkih noževa i ime Puma je upisano u zvaničan registar firmi Solingena. Dva svetska rata su pregurana sa ratnom proizvodnjom i za taj period zlobnici bi rekli da je prava internacionalizacija proizvodnje a ne dvadesete godine dvadesetog veka kada je napravljena nova fabrika i poguran izvoz.
Puma, svet i mi
Godine poleta i izgradnje u našoj bivšoj zemlji obeležila je parola: Industrijalizacija plus elektrifikacija jednako je put u socijalizam. A taj naš put beše mekši od od onog tvrdog Staljinovog koji ispusti dušu 1953-e, baš iste godine kad je porodični menadžment Pume rešio da malo razmrda dotadašnju proizvodnju noževa izbacivši na tržište klasike koji će proslaviti ime. Magična kombinacija kvalitetnog nemačkog čelika, dobre geometrije sa dizajnom koji je malo vukao na germansku mitologiju (rune, Sigfrida, Nibelunge) i obavezni rukohvat od jelnskog roga, uz ekspanziju nemačke privrede i industrije, visoko će postaviti noževe ove fabrike na listu željenih među mnogim lovcima i ljubiteljima prirode. Iako, nemački jezik nije baš bio nešto popularan tih godina zbog bliskih ratnih strahota brzo su naučena imena poput ,,Waidbestecka,, ,,Jagdnickera,,, ,,Waidmessera,,i drugih iz ponude među mnogim lovcima širom Evrope. Prelomni trenutak uopšte za svetsku slavu fabrike je dizajniranje i izrada čuvenog primerka noža ,,Beli lovac,, (White hunter) za Istočno afričku lovačku organizaciju te 1956-e godine. Nož prvobitno napravljen za profesionalne afričke lovce postaće toliko popularan da će celokupna lovačka bratija na svim kontinetima poželeti da ga nosi za pojasom. Nesumnjivo je da je nož svojim kvalitetom zavredeo toliku popularnost ali je ime Beli lovac i romantika nekadašnjih velikih afričkih lovova učinila ovaj rekvizit toliko želejnim statusnim simbolom.
Što se tiče nas i Pume ta ljubav je došla postepeno. Za nju su u početku bili zaslužni istaknuti rukovodioci, vojna lica, diplomate, poštena inteligencija i pokoji lovni funkcioner. Naime drugovi su vrlo brzo naučili da graviran sat Raketa nije prigodan poklon za nekog istaknutog druga rukovodioca lovca, pogotovo ako se isti vozi nemačkim automobilom a već je dobio za zaslužan rad sat Doxu ili Šafhauzena. Kao logično rešenje a i sentimentalni prezent nameće se lovački nož koji mora biti pravi lovački. A koji je to nož lovačkiji od Pume koja ima dršku od lovačkog roga, odličan nemački čelik, poznato ime i košta baš toliko koliko je Organizacija udruženog rada, partijska organizacija ili kolektiv rešio da potroši. Gotovo da se u vazduhu može osetiti sentiment koji obuzme dotičnog druga kad tokom doručka raspori kobaju Pumom sa drškom od jelenskog roga dok bljeska izgravirana posveta te u pauzi između žvakanja iste kaže ostalima : ,,To su meni oni moji poklonili za jubilej,, ! Ostala boranija otkrila je ovog nemačkog proizvođača kasnih šezdesetih i početkom *70 ih kada su prvi gostujući radnici (,,gast arbajeteri,,) iz SFRJ počeli iz pečalbe donositi raznorazne industrijske proizvode sa Zapada tokom ferija u pretovarenim putničkim vozilima i kombijima. Osamdesetih Puma je gotovo bila standard u kategoriji lovačkih noževa po kvalitetu na ovim prostorima, po principu ko se ne razume u sečiva a želi da se isprsi, njenom kupovinom sigurno neće pogrešiti.
Puma danas
Sve teče sve se menja a promene u Pumi počinju tamo početkom 90-ih godina. Dok se kod nas sprema pogibelj, 1991 godine stara dinastija osnivača neumitno odlazi sa scene prodajući drugoj familiji iz Solingena fabriku koja je u tom trenutku prešla zenit. Od stare slave se ne živi a tehnoliški napredak omogućava da konkurencija dosegne kvalitetan tehnološki nivo direktno konkurišući otkidanjem profitnog kolača. Tržišna utakmica je do te mere zaoštrena da novo rukovodstvo prateći promene uvodjenjem novih tehnologija (cnc mašine, lasersko tehnologija) otvara i segmente jeftinije proizvodnje kroz robne marke koje će kvalitetom ili čuvenjem stati na crtu poplavi jeftinih sečiva iz zemalja ubrzale industrijalizacije. Proizvodnja u matičnoj zemlji vrlo je skupa zbog ulaznih inputa ( cena radne snage, sirovina, energije) pa se zbog toga biraju fabrike kooperanti koje mogu zadovoljiti kvalitetom, niskom cenom a pod budnim okom tj. kontrolom matične fabrike.
Tako od 2003. godine nastaje serija noževa koja nosi naziv PUMA IP . Skraćenica IP je iz engleskog jezika a znači internacionalna produkciju odnosno proizvodnju izmeštenu van matične zemlje ali još uvek na evropskom tlu. Najnovije čedo planinskog lava je PUMA TEC. To je serija noževa nastala 2008. godine po oprobanom receptu saradnje sa međunarodnim partnerima. Tačnije, pod budnim okom matične kompanije strani i jeftiniji izvođač radova proizvodi noževe po ekonomskim cenama koje mogu biti konkurentne masovnoj jeftinoj produkciji. Kako je u ovom segmentu jeftinih proizvoda velika konkurencija menadžment je izbacio vrlo jak adut prepoznatljivosti imena PUMA koja ima frtalj milenijuma tradicije u proizvodnji noževa. Nema dileme da će kupac tokom izbora sa malo para izabrati solidno sečivo. Medjutim, uvek će dati prednost firmi koja je 240 godina u poslu sa sečivima u odnosu na jeftinog ,,žutog,, takmaca. Na drugoj strani, pojavom takvog igrača u ekonomskom segmentu, postaviće se standard kojeg će opet morati da jure drugi proizvođači, pa se onda zna ko je ‘tata’ na tržištu. I to je Pumina filozofija. Mada uvek je važilo pravilo da svaka roba ima svoga kupca.
Vođeni time, moderna Puma tržištu nudi stvarno veliku lepezu proizvoda počevši sa lovačkim noževima fiksnog i preklopnog sečiva, outdoor segmentom. Prisutni su i kuhinjski noževi, noževi za vodene sportove, omladinski noževi, noževe za bacanje, mačete, keramički i noževi za papir, multitul alatke, brijače uz brdo pribora za oštrenje i održavanje. Ako bi se izrazili jezikom modnih stilista, kod izbora noža uz ‘fini tvid’ išlo bi fino oružje i fino lovačko sečivo uz obavezni rog iz tradicionalnog programa. U srednjem, ‘random’, segmentu uz radnu pušku i odeću internacionalna produkcija bila bi dobar izbor dok kod ekonomske klase, jeftinih pušaka modernih materijala, sintetike Tec serija je najbolja opcija. Da ne bi bile samo reči hvale o ovoj velikoj soligenskoj mački, mnogi poznavaoci kritikuju upotrebljivost pojedinih oštrica tvrdeći da takve geometrije baš i nisu ništa posebno, da čelici koji se koriste odavno su prevaziđeni i da je potrebno nešto novo a najjači argument im je da je ekonomska klasa sečiva devalvirala stvoreni ugled.
Što bi rekli naši stari… svako vreme nosi svoje breme a ovaj mačor je pokazao da ima devet života uspevši da dva i po veka opstane u svetu sečiva a nadamo se da će to i dalje uspevati.
