Februar već po uhodanom receptu postaje mesec hajki na predatore. Šakalijade i grupni lovovi na lisice su tradicionalno predvidjeni za završetak sezone, kada lovci traže drugačije sadržaje i gde je aktivni lov u drugom planu. Na ovakvim skupovima je važnije doći, videti se sa prijateljima, razmeniti iskustva iz jesenje sezone i ispričati nedopričane priče… nego se nadati odstrelu. Po običaju se biraju mesta odlaska gde je dobra organizacija, dobar domaćin, lepi tereni i ugodna atmosvera. Druženje posle lova je obavezni deo bez koga se ne može, naravno. Krčedinci znaju da sačine šakalijadu jer iza sebe imaju minuli rad u vidu višegodišnjeg iskustva. Ove godine, tačnije u subotu 15.02. održana je 7. Krčedinska šakalijada. Skupu je prisustvovalo preko 80 lovaca uz još dosta zvanica koje nisu aktivno učestvovale u hajci. Većina prisutnih, koji su prvi put u ovom sremačkom mestu, je bila iznenadjena velelepnim lovačkim domom koji je gotovo završen u celini. Ovakvo zdanje nemaju ni mnogo veća i bogatija Udruženja koja su na glasu po dobrom gazdovanju i bogatim lovištima. Iskreno, Krčedinci imaju čime da se diče.
Lovio se revir Kalakača, veličine oko 300 hektara, koji je smešten na padini Dunava. Teren je poznat kao vrlo nepristupačan, sa velikim podrastom i parlogom. Eldorado za šakala i lisicu. Prohladno jutro, sa mrazom i maglom se brzo pretvorilo u proleće. Zabeležena je temperatura od +18 stepeni. Nimalo primereno za februar mesec. Ranijih godina se dešavalo da se hajka odigra na -10 stepeni sa dosta snega. Na kraju, kad se podvuče crta što se odstrela tiče, jedna lija je platila glavom i jedan šakal je vidjen ali je ostao van dometa. Težak teren i toplo vreme je učinilo svoje. Od ostalih detalja vredi pomenuti preciznu evidenciju učesnika, dobru organizaciju lova i bezbedonosne procedure ali i svest lovaca u pogledu korišćenja jasne markirne garderobe u cilju prepoznatljivosti. Domaćin se pobrinuo za prigodan zajednički doručak i ručak kao i dobru atmosferu posle lova.
Još jedna pohvala za organizatora a odnosi se na visinu kotizacije za očešće na hajci. Kotizacija je bila simbolična, gotovo minimalna i pokrivala je samo troškove zajedničkog ručka. Iskreno, na ovakav pristup već odavno nismo navikli jer Udruženja ovakve organizacije vide i kao dopunu svojih budžeta. Zaželimo Krčedincima sledeće godine bolje vreme i bolji pogled uz više lovačke sreće. P.Đ.
