U opštoj besparici nabavka optičkih nišana je uvek između želje i mogućnosti. Tada smo skloni kompromisima koji samo na prvi pogled rešavaju našu težnju. U tom trenutku se treba prisetiti one narodne: – Od jeftinog mesa ni čorba ne valja.
U poslednje vreme se pitanje o jeftinoj a savršenoj optici postavlja barem jednom nedeljno u svim lovačkim krugovima. Obično se traga za čarobnom formulom koja je na nivou alhemije gde od olova želimo da dobijemo zlato. Ni geniju poput Leonarda Da Vinčija to nije uspelo, pa teško da će to nama poći za rukom. Trebamo biti razumni i prihvatiti činjenicu da kod optika ne postoji “dobro a za džabe”. Sa time moramo raskrstiti pre nego što počnemo razmišljati kako i gde pronaći idealno, perfektno i za “male pare”. Realno je da se za male ili nikakve pare može dobiti optika samo na poklon, ukoliko neko nešto prodaje a nije svestan tržišne cene ili ako su prodavcu hitno potrebni novci…pa je prodaje bud zašto. Za sve ostalo se otvara buđelar i broji razumna količina dinara ili eura. Takođe, postavlja se i pitanje šta znači formula “dobro a za džabe”. Dali je to kupovina nove optike, polovne, starijih modela, kupovina prilikom sezonskih sniženja, kod različitih cenovnih i kvalitativnih razreda isl.? Kod nabavke optike moramo se naoružati informacijama, edukacijom, tržišnim kretanjima i ponudom. Sve navedeno može i te kako definisati poželjnu cenu nabavke.
Može povoljno, ne može jeftino
Danas na tržištu jeftinih optika ima mali milion proizvođača. Kad kažemo jeftinih, podrazumevamo one koje se na zapadnom i američkom tržištu mogu pronaći po ceni od 100-220 evra u maloprodaji. Ovde je Amerika u maloj prednosti pošto su optike na njihovom tržištu povoljnije nego u Evropi. Uobičajeno, za pomenutu cenu, proizvođači dolaze sa Dalekog istoka /uglavnom Kina, a čast izuzetcima/. Glavno pitanje većine lovaca je da li je “ta i ta” optika izdržljiva, dugovečna, vizuelno čista i kvalitetna i time opravdava kupovinu. Odgovor je generalno NE.
Sva istraživanja pokazuju da je to nemoguće i da nijedna od tih bagatelnih ne može ispuniti primarne zahteve. Nabrojmo samo osnovne gde optika mora: – izdržati min. ispaljenih 1000-1500 metaka u periodu od 5 godina, izdržati energiju metka iz kategorije .300 win.mag, biti vodootporna, punjena nitrogenom ili azotom, raditi u temperaturnom rasponu od -20 do +50 stepeni, imati optičku propustljivost bez izobličenja od min. 90 %, i izdržati min. deset hiljada “klikova” po točkićima za korekciju pogotka po pravcu i visini. Garancija od min. 5 godina se podrazumeva. Izgleda li zahtevno? Ne, to su norme koje mora ispuniti svaka optika iz niže kvalitativne grupe. Srednje i visoke klase imaju doživotne garancije i “rade” u još gorim uslovima. Recimo, Night Force garantuje 10.000 hiljada metaka kalibra .50 BMG. Buschnell Elit serija 4200 garantuje 10.000 metaka kalibra .375 H&H
No, kako je onda moguće kupiti jeftinu a dobru optiku.? Tvrdimo da najpoznatiji proizvođači optika na svojim proizvodima procentualno zarađuju manje nego oni koji proizvode jeftine optike. Pri tome pod terminom najpoznatiji mislimo na vrhunske kao Smith&Bender, Swarovski, Zeiss, Kahles, Docter, Night Force, Leica, US Optics, Hensoldt i sl. Kod njih se o svemu vodi računa, od završne kontrole, do kvaliteta svake pojedinačne komponente. Rad u Austriji, Nemackoj, USA, je ekstremno skup i verujte nam da se svaki euro uložen u ovakvu optiku vraća. Varijantu za dobru optiku a za manje para definitivno ne možete pronaći kod evropskih proizvođača izuzev kod česke Meopte koja je najisplativija. Ostaje nam samo da se odlučimo za proizvođače koji dolaze iz Amerike i Japana i da sačinimo povoljnu kupovinu.
Pametne uštede
No, sve ovo može da izgleda i drugačije. Kako to recimo radi Bushnell, Buruss, Leupold, Sptingfield Armory i slični a sa nekim od svojih modela iz nižeg cenovnog razreda. Pre svega ako se umesto prednjeg sočiva prečnika 50 mm stavi sočivo 32 ili 40, koristi se samo četvrtina ili polovina predviđenog stakla.. A i brušenje je nekoliko puta jeftinije. Naravno može se uštedeti i na slojevima za refleksiju, pošto je zahvaljujući prednjem otvoru ovo optika koja može da se koristi samo danju. I tubus je tanji, prečnika 25, pa se i tu štedi. Zoom mehanizam je po pravilu opet manji, obezbeđuje 3 x povećanje, pa je samim tim i jeftiniji, a manja sočiva koja koristi omogućavaju smanjenje mase. Pošto se ovakva optika prave i u velikim serijama, proizvodnja unutrašnjosti mehanizma MIM-om nije nedostupna i uglavnom je solidna. I opet ušteda. Naravno, ušteda po ušteda, optika je u rangu Punta ali će gotovo jednako pouzdano da vas preveze iz tačke A u tačku B.
Ali lovcu koji želi jeftinu optiku treba i nešto za noćni lov.. Kako tu kupiti pravu stvar?. Jednostavno, jedini mogući odgovor je optika fiksnog povećanja, recimo 6×42. Ovakva optika ima daleko manje sočiva pošto nema zooma, i samim tim cena ide dole. No manje stakla znači i manje refleksije i više svetla koje prolazi kroz optiku.., što znači i da je optika noću svetlija od varijabla jednakog kvaliteta. U ostalom, optike fiksnog uvećanja uvek više pružaju od varjabilnih u istom cenovnom razredu. Ovo već nije karakteristika za bacanje. Naravno, mi na trižštu imamo i optiku koja zahvaljujući okolnostima može ovo da zadovolji.. Reč je naravno o Zraku. A i svaka polovna optika fiksnog povećanja, pod uslovom da se upucava po visini i pravcu na optici, a ne na montaži, zadovoljiće potrebe onih koji nemaju previše para i bolji je izbor od većine “buvljakiša” za iste pare. Dakle, ako hocete jeftinu optiku, ne može i jare i pare. Nečega se treba odreći.
Koliko para toliko i muzike
Pre svega je važno odlučiti šta ne kupiti. U grupu koju treba zaobići spadaju razni “buvljakaši” iz Kine poput: Norkonije, Nc Star-a, Osprey-a, Nikko-a, Swift-a, Yukon-a, Barske, Tasco-a, Konus-a, Millet, BSA, Leatherwood-a, Simmon-a i bezbroj sličnih. Dobra odluka, za manje novaca, može biti izbor neke optike koje se rade u Japanu, Filipinima ili Koreji. Nabrojmo neke favorite poput: Vixen-a, JOL-a, Nikon-a, Pentax-a, Falcon-a, Hakko-a, Buschnell-a, Burris-a i još nekoliko drugih. Njihova fiksna ili varijabilna uvećanja do 6 ili 9x su dosta cenovno prihvatljiva i pokrivaju sve vrste lova u Srbiji.
Svi ostali “buvljakaši”, bez obzira kako se zovu, samo zarađuju novac na vešt način. Čak i ako nađete tri optike kod prijatelja koje rade, to samo povećava šansu da će vaša biti ona četvrta koja će odmah “crći”. A da ce reciklirana PET boca Coca-Cole od koje je napravljen nosač končanice popustiti, to hoće svakako, samo je pitanje dana. Zato gledajte šta pazarite i šta vam proizvođač garantuje.
Nadam se da ce ovaj tekst nekome pomoći. Tržište Srbije prepoznaje ili kvalitetne ili “buvljakiš” optike i za prosečni džep lovaca je to problem. Ostaje samo “pomoć prijatelja” da za razumnih 350-500 eura u inostranstvu izvršite nabavku koja će vas služiti dugi niz godina. Nove optike u Srbiji do 200 eura cenovnog razreda…zaboravite. Tu jedino Zrak može da prođe.
Zahvaljujemo se velikom poznavaocu ove materije Bogdanu Ristivojeviću, čija su razmišljanja pomogla da se sačini i uobliči ovaj članak.
Dipl. ing Predrag Đurđev
