Piše: Nikica Beader
Divlja svinja je atraktivna lovna divljač a i najdostupnija najširem broju lovaca za lov od krupne divljači. Dobro razvijenih čula posebno mirisa i sluha u kombinaciji sa njenom inteligencijom jos više pojačava želju lovca da je nadmudri.Višebrojne metode lova stavljaju pred lovca jos više izazova i uzbuđenja u tom lovu.
Da bih stvarno i došli do prilike da sretnemo i odstrelimo divlju svinju potrebno je poznavati način njenog života odnosno navike i ponašanje. Jedan od najbitnijih uslova je da divlja svinja koje imamo u lovištu tu pokušamo i zadržati, a istovremeno i loviti. To podrazumeva određeni način ponašanja i aktivnosti lovaca u lovištu. Da bi ih zadržali na određenom području teren mora biti pogodan kao stanšte, što podrazumeva zaklon,hranu,vodu i mir. Pošto će mo ih loviti narušavat će mo im mir ali se za to možemo poslužiti nekim „cakama“ kojim ce mo ih vezati za tu teritoriju. Jedna od tih caka su i stalna hranilišta, ravnomerno raspoređena po lovištu, uz terene koje nastanjuju. Kako i sama reč kaže ta hranilišta moraju uvek biti nahranjena bez obzira na godišnje doba i dostupnost hrane svinjama u prirodi. Vrlo dobre rezultate daje nasoljeni kukuruz u klipu koji se može potopiti u slanu vodu ili da kukuruz malo poprskamo vodom a zatim ga pospemo solju koja će se nalepiti na njega. Još jedna prednost klipa je mogućnost da će ga divlje svinje uzeti i odneti u gustiš gde će se mnogo smirenije i sigurnije osećati dok jede. Lovac će i tom slučaju imati priliku da u nekoliko izlazaka po hranu vidi o čemu se radi i odabere jedinku za ostrel.
Hraniliste ne bi trebala da budu blizu dnevnih ležaja ali je preporučljivo da bude vezano nekim gustišom od ležaja do hranilišta da bi svinje ranije dobili pred nišan, jer ako na tom putu ima čistina svinje će se teško odlučiti da je pređe pre mraka. Izuzetno dobro se pokazalo i kaljužište sa živinskim izmetom koji ima izuzetno jak miris i jednostavno svinje ga posećuju tokom cele godine, izuzev jako kišnih noći. Jos jedna omiljena aktivnost divljih svinja je češanje ili kaljužanje uz nanaftirani stub, stub namazan prerađenim uljem ili sirovom naftom. Pretpostavke da svinje to rade da bi se rešile spoljnih parazita nije dokazano ali je sigurni da vole da se trljaju o jake mirise, što se često može videti da to rade i na leševima uginulih životinja u poodmakloj fazi raspadanja. To su neka iskustva koja daju sigurne rezultate.
Što se tiče samog izvođena lova postoji više načina i treba birati one koji će manje uznemiravati divljač, odnosno zavisno od tipa lovišta. Lov sa čeke i lov dočekom na prelazima divljač će najmanje uznemiravati. Opet i tu treba ispoštovati neke načine ponašanja. Da bi bili uspešniji u lovu teren treba obići i prateći tragove videti gde su najučestaliji prelazi i kretanja svinja.
Treba izabrati mesto koje će biti povoljno za ostrel i tamo doći direktno i tiho se smestiti bar sat vremena pre zalaska sunca. Nakon pucnja treba ostati miran bar 20-tak minuta da bi se svinje udaljile bez početne panike, smirile i da ne bi osetile vaše prisustvo. Na površinom i manjim terenima možemo napraviti po neki pirš sa nekoliko lovaca ali isto u tišini i posle pucanja ili kretanja svinja prekinuti proganjanje što će rezultirati tim da će se svinje nakon kraćeg udaljavanja zaustaviti u nekom gustišu i tu zaleći. Na manjim terenima, ako se odluči napraviti lov pogonom treba ga dobro isplanirati i sprovesti da bude uspešan i ne ponavljati ga više puta. U velikim planinskim lovištima, gde su pogoni preovladavajući metod lova ne bi trebalo ponavljati lovove na istim terenima. Iz svega navedenog se kristalizira jedna bitna činjenica a to je da posle svakog pucnja, ostrela, a kasnije izvlačenja i odnošnja divljači treba biti tih bez bespotrebnih dovikivanja, stvaranja galame, bacanja opušaka, kesa, flaša, a sve iz razloga da svinje ne povežu čoveka sa svojim uznemiravanjem. U koliko iz raznih razloga svinje i napuste to područje nestankom ili odskudicom hrane i uznemiravanjem na novom terenom vrlo rado će se vratiti natrag.
Evo još nekoliko specifičnosti kod ponašanja divljih svinja koje mogu dovesti do uspešnijeg odstrela. Nakon kišnih i olujnih noći koje se pred zoru smire, svinja se zna duže zadržati na hranjenju i možete je ujutro dočekati na putu ka dnevnom boravištu. Nakon celodnevnih kiša koje se po podne smire, pokisle svinje će ranije početi svoje aktivnosti. Za vreme mesečine svinje će kasnije kretati i kasno izlaziti na čistije prostore. Prilikom padanja prvog snega svinje će ostati na ležaju jednu noć sigurno, a često i dve tako ih možemo očekivati uglavnom treću veče. Ovu su neka pravila sa mnogo izuzetaka, a i kad bi sve znali i mogli predvideti lov nimalo ne bi bio uzbudljiv i zanimljiv.
