Kada je u pitanju naša srneća divljač, evidentno je da se dešavaju čudne stvari, pa primera radi, pri baratanju sa cifrom da imamo u lovištima Vojvodine oko 45.000 do 57.000 grla, a za naše uslove lovišta utvrđen je realni prirast od 31% na ukupan fond, odnosno 0,65 lanadi po srni starijoj od dve godine, da je na osnovu iznetih parametara, godišnji prirast u lovištima Vojvodine svake godine iznosi između 13.000 i 15.000 grla, a zvanično se odstreli svega nekoliko hiljada.
Međutim, imamo apsurdnu situaciju da naredne godine nema povećanja fonda, te se iz ovoga izvlači zaključak da se dosta grla lovi ,,legalno“ ali se taj odstrel ne evidentira – krivolovi se, i drugi deo ne može na nikakav način da se evidentira kada ih kradu lovokradice. U dosta lovačkih organizacija je pogošana struktura, polna i starosna, pa i danas imamo lovišta gde je odnos polova od 1:3 do 1:6 u korist ženskih grla. Kada je u pitanju starosna struktura, i ovde je evidentno da se odstreljuju trofejno mlađe jedinke, gde se u većini ne poštuje gazdinska starost od 7 godina, koliko je utvrđeno da je optimalna starost i na osnovu toga, odstrel ,,zrelih“ srndaća. Da ne govorim o uvrženom i pogrešnom terminu koji se koristi kod nas, a to je ,,škart“ srndaći gde se odstreljuju srndaći starosti dve, tri ili četiri godine, sa ovakvim pogrdnim lovačkim terminom, a biološki je nemoguće da ta grla imaju 110 ili 120 poena, već mogu imati 80, 90 ili 100 CIC poena, ili i manje. I danas ima dosta organizacija koje ne love lanad, u kojoj kategoriji se ,,najlakše“ vrši selektivni odstrel, a takođe u dosta organizacija se ne love srne, što je pogršno.
Ništa bolja situacija nije i u lovištima Srbije, barata se sa podatkom od 110.000 grla, da je realni prirast od 30.000 do 35.000 lanadi, a da se operiše sa godišnjim odstrelom od 5.000 do 8.000, i da sledeće godine nema takođe povećanja fonda. Šta je sa onih od 25 do 27.000 grla, koja su „nestala“ iz lovišta.
Kolika je šteta?
Ako je samo prosečna težina 15 kg (telo bez glave, noge u utrobe, u koži). Radi se o količini srnećeg mesa od cca 350 do 400.000 kg, i to kada pomnožimo sa cenom od 5 evra, dolazi se do cifre od blizu 2.000.000 evra.
Na ovo se nadovezuje da li za ovakvu matemetiku imamo dokaza. Dokazi su biološki, a mi nismo ti koji možemo da ganjamo lovokradice i krivolovce, ali smo svedoci da se pojedinci hvale sa nečasnim radnjama, ali se ne „mogu“ sankcioinisati.
prof.dr Zoran A. Ristić
Чињенице су ту, остаје горак укус, нарочито од бројног сања са којим оперише и питање: где је ланад и срне, које се не одстрељују већ деценијама у многим ловиштима Србије ?