Piše: Marić dr Dimitrije
U poslednjih nekoliko godina svedoci smo izuzetne ekspanzije krpelja na našim prostorima. Do skoro se njima nije pridavao neki veći značaj bez obzira na neprijatnosti i bolesti koje oni mogu izazvati. Međutim, posle nekih istraživanja gde su dobijeni rezultati pokazali da je skoro dve trećine krpelja zaraženo uzročnicima oboljenja životinja i ljudi, počela je da im se poklanja sve veća pažnja.
Krpelji su ektoparaziti (spoljni paraziti) iz reda IXODIDA. Možemo ih podeliti na meke tj ARGASAIDE sa predstavnikom Argas persicus koji parazitira na pticama, i tvrde tj. Nuttalliellidae koji imaju samo jednog predstavnika koji nastanjuje afrički kontinent i Ixodidae sa većim brojem vrsta koji žive na našim prostorima. Kod nas je najzastupljenija vrsta Ixodes ricinus. Ova vrsta nosi naziv ricinus zato što ženka kada se nasisa krvi postane velika poput zrna graška i izgledom i bojom podseća na plod biljke ricinus. Pored njega kod nas su zastupljene jos neke vrste kao Dermacentor marginatus, Dermacentor recticulatus, Rhipicephalus bursa, Haemaphysalis punctata. Svi oni mogu biti prenosioci opasnih zaraznih bolesti čoveka i životinja.
Životni ciklus
Krpelji kada dospeju na svog domaćina traže mesto na kome će se pričvrstiti i pošeti da sisaju krv. To su uglavnom mesta sa tankom kožom i nešto višom temperaturom , što ukazuje da su krvni sudovi bliže površini kože. Tako ih kod pasa najčešće nalazimo oko ušiju, očnih kapaka i pod pazuhom, mada mogu biti locirani i na vratu, grebenu i plećkama. Kod čoveka se uglavnom nalaze pod pazuhom, u preponama ili na koži glave. Uvećana nekoliko puta u odnosu na početni stadijum, ženka krpelja kada se napije krvi otpada sa domaćina i polaže jaja na zemlju. Jaja se u proleće razvijaju u larve koje pronalaze svoje prve domaćine, najčešće glodare ili neke druge sitne životinje. Do jeseni larve rastu a zatim miruju preko zime da bi se na proleće pretvorili u mlade krpelje, svoju najagresivniju fazu. Kako u toku života menjaju nekoliko domaćina, počevši od prvog zaraženog, krpelji svakom narednom prenose zarazne bolesti.
Bolesti čoveka
Od svih bolesti koje krpelji mogu preneti na ljude, najopasnije su Lajmska groznica ili Lajm borelioza i virusni encefalomijelit. Ovde ćemo se osvrnuti na Lajmsku groznicu koja predstavlja najčešće oboljenje koje krpelji prenose. Bolest je otkrivena 1975 god. a 1981god. je Burgdorfer izolovao spirohetu iz krpelja.To je gram negativni štapić, spiralno uvijen, pokretan, pripada rodu Borrelija, a porodici Spirohetacea. Po svom nalazaču dobila je ime Borellia Burdgofer. Rezervoari borelija su krpelji, glodari, jeleni. Krpelji prenose borelije na čoveka, ali i na domaće životinje. Bolest se javlja sezonski od ranog proleća do kasne jeseni uglavnom kod osoba koje često borave u prirodi .
Klinička slika
Klinički se manifestuje pojavom lokalnog otoka i crvenila na mestu i okolini uboda i to 3-32 dana nakon incidenta. Lokalno crvenilo je toplo i uglavnom nije bolno. U prvim danima je primetan mali krug koji se postepeno širi oko mesta uboda, dok sama ranica na tom mestu zarasta. Kod 50% pacijenata identične promene se mogu javiti na drugim delovima tela, a kod 15% pacijenata kožne promene mogu da izostanu. Pored promena na koži mogu da se jave temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, regionalno uvećanje limfnih žlezda. Ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči nakon nekoliko nedelja razvija se drugi stadijum bolesti sa neurološkim simptomima, sa pojavom bolova u zglobovima i kardiološkim simptomima, a ukoliko se i u ovoj fazi bolest neleči nakon više meseci ili godina bolest ulazi u treću fazu sa teškim neurološkim ispadima, promenama na zglobovima i koži. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i podataka o ujedu krpelja a potvrdjuje se ELISA testom i testom indirektne imunofluorescencije kojima se otkrivaju IgM antitela u serumu.
Ukoliko se na vreme reaguje izlečenje je skoro 100%, i primenjuju se uglavnom preparati iz grupe tetraciklina. Ukoliko je bolest ušla u drugu ili treću fazu primenjuju se cefalosporini i izlečenje je manje izvesno bez obzira na moderne lekove.
Sto se tiče bolesti pasa, zadnjih godina sve je češća pojava piroplazmoze ili babesiose (uzročnik babesia canis). Babesie su paraziti iz roda protozoa – praživotija i parazitiraju unutar eritrocita (crvenih krvnih zrnaca). Kada se namnože eritrociti pucaju i stotine novih parazitanapadaju krvna zrnca. Kao posledica raspadanja eritrocita javlja se žutica. Žutica se najlakše primeti na beonjačama psa. U narednoj fazi dolazi do anemije i bledila na sluzokoži usne duplje. Osnovni simptomi su apatija, visoka temperatura, žutica kao posledica raspada eritrocita i u odmakloj fazi hipoksični napadi, kad je već relativno kasno ( životinja na momente počinje brže da diše- guta vazduh i u jednom trenutku dolazi do kočenja, zabacivanja glave u nazad, jače salivacije…) Neki krajni trenutak za reakciju se smatra onaj kad životinja počinje da mokri krvav urin ( mokraća boje kafe). Vrlo bitan je i anamnestički podatak nalaza krpelja.
Suzbijanje
Piroplazmoza se nekada lečila jednokratnom aplikacijom leka BERENIL u novije vreme se daje IMIZOL uz potpornu terapiju u vidu vitamina. Bolest ima veliki procenat izlečenja ukoliko na vreme reagujemo i prepoznamo je. Pse treba zaštititi repelentnim sredstvima pre izlaska u lov i šetnju, a posle lova obavezno prekontrolisati ( uostalom kao i sebe) i ukloniti krpelje ako ih ima. Veliki uspeh se postiže korišćenjem ogrlica /Bajerove/ sa natopljenim repilentima koje traju po par meseci. I čuveni „Front line“ daje izuzetne rezultate. Smatra se da krpelj u prvih 24 časa ne prenosi uzročnike piroplazmoze na psa, tako da je veliki deo posla obavljen ako ih odstranimo što pre. Krpelje možete odstraniti rukom- čupanjem, ukoliko imate iskustva ili pincetom, ali je najbolje da se konsultujete sa veterinarom za početak. Ne preporučujem ikakvo mazanje zejtinom, petrolejom i sličnim stvarima jer to nagoni krpelja na povraćanje i na taj način dolazi do zaražavanja.
Što se tiče suzbijanja krpelja u čovekovoj okolini, u današnje vreme se koriste najviše preparati na bazi sintetskih piretroida, tj. Permetrina. Jedan od najčešćih je AQUARESLIN (lambda cihalotrin), koji se lako meša sa vodom, i u koncentracijama u kojima se primenjuje je potpuno bezopasan za toplokrvne organizme. U veterinarskim i poljoprivrednim apotekama možete naći preparate poput VILOTRIN-a ili ICON WP 10, koji takodje u veoma niskim radnim koncentracijama suzbijaju krpelje.Suzbijanje treba obaviti oko boksova sa psima, a kao jedna od vrlo važnih mera je košenje trave u široj okolini.
Invazija krpelja je naročito izražena u poslednjih par godina. Metereološki uslovi mu pogoduju za reprodukciju i produžetak vrste. Takođe, veliki broj zaraženih krpelja predstavlja realnu opasnost da Vi ili vas ljubimac dođete u kontakt sa njima. Zato ne zaboravite, prevencija je najbilja zaštita.
