Lovačkim pričama i prepričavanjima nikad kraja. Neobično je kada se u žiži svih tih priča nađe jedno lovačko udruženje, svuda širom zemlje Srbije pa i šire. Da čudo bude veće, zahuhtava se priča o Lovačkom udruženju „Rit“ iz Vajske u opštini Bač. Pa dobro došli u još jednu priču o ovom kako stvari stoje vojvođanskom čudu.
Nastali su pre nekoliko godina, kada su se tri sekcije odvojile od matičnog lovačkog udruženja „Bač“ iz Bača, Vajska, Bođani i Plavna. To su tri sekcije koje su inače gazdovale podunavskim lovištem ukupne površine 16.000 ha. Tereni idealni za razvoj svih populacija divljači. To je prirodno stanište ritskog jelena, divljih svinja , srneće divljači i naravno one sitne, zeca i fazana. Iznad svega ovde ponos predstavlja izvanredna populacija jelena i to je nešto što Vajsku, Plavnu i Bođane izdvaja od svih lovačkih udruženja u Vojvodini.
- Odvojili smo se jer je u prethodnom lovačkom udruženju bilo teško gazdovati na velikoj površini i naravno upravljati sa skoro 500 članova. Jednostavno teško je raditi u takvim okolnostima i odvajanje je bilo neminovno. Danas mislimo da je to bio dobar potez, bolje je i njima i nama, započeo je priču za VLG Ivica Ageljić, upravnik lovišta u Vajskoj.
I zapravo prava priča o uzornom gazdovanju započinje ovde. Jer odvajanje samo po sebi ništa ne bi značilo da nije bilo nastavka pravog rada. Kako nam naš sagovornik priča, prvo je trebalo promeniti svest ljudima, da shvate da je to lovište njihovo, da nemapotrebe da se krade, da čuvanje lovišta i divljači od krivolova nije posao samo za jednog nego da je to zajednički interes i obaveza.
- Mi danas dobijamo dojave kad god bi se negde primetilo sumnjivo kretanje ili nekakav pucanj. Naši članovi nemaju potrebe da bilo šta rade što je protivno zakonu jer mogu tri puta nedeljno u lov na divlje svinje. Kada se odstreli divlja svinja polovina ide udruženju a drugu polovinu mogu oni otkupiti za maksimalno 2000 dinara. Pa i kad nemaju taj novac mogu tu svotu odraditi u lovištu. I to je jednostavno promenilo svest naših lovaca da sa ponosom danas mogu reći da je naše lovačko udruženje jedinstveno po svim pitanjima vitalnim za razvoj lovstva u ovom delu Podunavlja, nastavio je priču upravnik Ageljić.
Da je sve tako govore ovogodišnji odstreli jelena u vreme rike. Doduše, svake godine ovde se odstreljuje nekoliko zlatnih medalja a ove, 2015 „palo je zlato“ od 226,30 CIC poena. I još dva zlata su ovde ušla u tu kategoriju. Rezultat za divljenje. Kako saznajemo dalje u priči, u ovom lovištu trenutno bitiše skoro 200 grla jelenske divljači. Izvanredni tereni, mešano poljoprivredno zemljište i skoro 2000 ha šume sa ritovima kao i sama blizina Dunava čine ovaj prostor jedinstvenim u Vojvodini, bar kada se tiče lovišta kojim gazduju lovačka udruženja. Ovo je čisti prirodni ambijent, bez ograda, dakle kako bi rekli stručnjaci, otvoreno lovište.
- Ovo jesu izvanredni tereni za jelena jer predstavljaju njegovo prirodno stanište. Uz dobro i domaćinsko gazdovanje uspevamo doći i do visoko vrednih trofeja i značajnih prihoda u lovnom turizmu. Pored jelena, kada je lovni turizam u pitanju, naša ponuda je bogata i mogućnostima odstrela divljih svinja. Jedno smo od retkih lovišta koje može organizovati lov na divlje svinje pogonom u otvorenom lovištu a da pri tome damo garanciju od 20 svinja po danu. Naravno stvar je cene i onoga šta dogovorimo sa pojedinom klijentelom, kaže Ivica Ageljić.
Naravno organizuje se lov na divlje svinje i čekanjem, opet kroz komercijalne lovove. Sve u svemu ovde lovni turizam doživljava vaskrsnuće.
O lovu na fazane, probleme sa zecom i još poneke priče iz Vajske ostavićemo za neki drugi put. Možda za kraj da kažmo jednu opasku ili savet upravnika Ivice Ageljića kako se stiže do dobrih rezultata, potrebno je jednom čoveku dati da radi, ukazati mu poverenje, dati velika ovlašćenja što uz promenu svesti članstva predstvalja siguran put ka uspehu. Ako je tako, onda je ovaj recept u Vajskoj u potpunosti uspeo.
Otuda valjda i ne čudi što su lovci Vajske, Bođana i Plavne predmet lepih priča i povratka vere u lov.
Jeremija Trifunović
Foto: Dušan Žarkić
