APORTIRANJE

0
199

 

Aportiranje

Ova disciplina je jako važna i mora se svaki dan ponavljati i svejedno je da li se radi 2 ili 3 nedelje ali je bitno da je aportiranje sigurno. Počinje se sa uzimanjem nepoznatog predmeta. I ako se pas upoznao sa predmetom ne smemo postupati grubo da pas nebi radio iz straha. Za ovu vežbu koristi se manji drveni aport bez opterecenja. Na početku je bolje aport obložiti krpom a kasnijes se oblaže i krznom. Pas mora da sedi i pre toga komandujemo „APORT“. Komandu „APORT“ treba često pOnavljati jer je to za psa nepoznata reč. Uzimanje predmeta uvežbavamo tako što levom rukom psu otvaramo vilicu a desnom stavljamo psu aport u usta ali i dalje držimo aport i istovremeno komandujemo „APORT“. Pas će hteti da izbegne tu situaciju a1i sa malo spretnosti i sa malo prisile pas će zadržati aport u ustima. Ako je pas i hoće da drži aport onda se izdaje komanda „DRŽI APORT“ i desnom rukom pustamo aport. Pas će iskoristiti taj trenutak i odmah će ispustiti aport a tada komandujemo „FUJ“ i malo grdimo psa. Nije potrebno da pas dugo drži aport već je dovoljno 1 min. da se pas nebi previše maltretirao. Svakodnevnim treningom produžamo vreme držanja aporta a da pas to ne primeti. Kod ove vežbe psa treba obilno hvaliti da bi svatio šta je pravilno uradio. Ova vežba treba da se savlada za 8-10 dana.
Sad se prelazi na drugu fazu vežbe aporta. Vodič dok pas sedi i sigurno drži aport kreće 2-3 koraka od psa i zove ga ka sebi. Tada pas ili ostaje da sedi sa aportom u ustima ili ga ispušta i dolazi do vodiča. Ako je pas ispustio aport opet mu se stavlja u usta i kanapom se malo omota aport da ga pas ne može ispustiti i onda se pas poziva da dođe. Ako pas dođe sa aportom obilno ga pohvalimo i nakon par ponavljanja pas će shvatiti da iako mu smeta aport nije teško doneti. Okovratni kaiš na psu mora biti prilično labav da se pas nebi gušio. Pas se kažnjava samo ako neće da ponovi vežbu koju je sigurno naučio. U prvim nedeljama ove dresure potrebno je dosta strpljenja. Ove dve faze imaju za cilj da pas nauči da drži aport i da sa njim ide prema vodiču. Ako se ovo postigne prelazi se na sledeću fazu.
U ovoj fazi pas mora da nauči da aport ispusti samo na komandu. Ova vežba se brzo savlda jer pas jedva čeka da ispusti aport. Ruka se stavlja psu ispod brade i komanduje se „PUSTI“.
Sada se prelazi na vežbu uzimanja aporta sa zemlje. Ova vežba je dosta teška i prilikom izvođenja dresure mogu se javiti mnogi problemi. Pas mora da sedi ispred nogu mu se stavlja aport. Da bi smo psa naveli da uzme aport moramo ga zainteresovati i na neki način mu pokazati šta se od njega traži. Zato jednom rukom krećemo prema aportu kao da hoćemo da ga uzmemo i to par puta ponovimo. Zatim istovremeno kad pođemo jednom rukom prema aportu drugom rukom pOvlačimo pOvodnik da bi smo psa približili aportu. Ova vežba se ponavlja par puta tako da pas shvati da sam treba da uzme aport sa zemlje. Veoma teško je odrediti za koliko vremena pas treba da savlada ovu vežbu ali za 5-6 dana pas bi trebao da uzme aport u zube. Kad se to postigne pobeda je zajednička i sve ostalo je pitanje vremena i strpljenja.
Sad je red na vežbu u kojoj pas uzima aport sa zemlje i dolazi do vodiča koji ga je ostavio. To se uvežbava sledećim redosledom radnji: Prvo pas mora da sedi, zatim mu se stavlja ispred lica aport da bi ga video, zatim se aport spušta psu pred noge, onda vodič kreće polako od psa, potrči i seda na zemlju a pas mora da uzme aport sa zemlje i dođe do vodiča. U ovom trenutku je bitno da volja za radom ne napusti psa, zbog toga ga vodič posle svakog dobro obavljenog zadatka hvali ili se sa njim poigra. Ovakvim radom rezultati brzo dolaze do izražaja a volja za radom raste i kod psa i kod vodiča. Ako pas prvi put ponese aport i pravilno ga preda vodiču treba ga nagraditi najbolje što se može. Pas se najviše raduje kada ga vodič izvede u polje jer je to za psa najveća nagrada, nagrade u vidu privlačnih komadića hrane su poželjne, za velike pse sa većim apetitom ali za terijera one nisu baš najprikladnije.
Sledećih 14 dana dresura se odvija u cilju da se aport svaki dan sve dalje ostavlja od psa s tim da bude maksimalno 1S – 20 m. od psa. Kad se postigne da pas donosi aport sa ove daljine to znači da kontakt između psa i vodiča vrlo dobar. Zato se sve kasnije vežbe lakše savlađuju. Do sada je pas sve vreme bio na dugačkom povodniku i nakon dobro obavljenog zadatka psa odvezujemo. Ako pas nakon odvezivanja ne izradi vežbu vodič ga izgrdi i ponovo stavlja psa na povodnik. najvažnije pravilo kod aportiranja je da nikad za vreme vežbanja aporta vodič ne srne bacati aport, mada je to za vodiča lakše, već uvek aport treba odneti i staviti na zemlju tako da pas shvati razliku između ozbiljnog rada i igre.
Za sledeću fazu dresure aporta poželjno je imati veće dvorište ograđeno žicom jer u ovoj fazi se ispoljava veća prisila na psa. Prostor bi trebao du bude dugačak 15 – 20 m. Sada se za ovu vežbu koristi drveni aport sa promenjljivom težinom. U početku se primećuje da pas neće da uzme iz ruke teži aport jer na njega nije naučio već se sa dresurom počinje ispočetka. Pošto pas već zna značenje kazne i zavezivanje na dresarski povodnik on vrlo brzo prelazi sa jedne faze na drugu jer radi sve što mu je poznato. Zato se sa većim aportom vrlo brzo postižu isti rezultati kao i sa početnim manjim aportom. Cilj narednog perioda perioda dresure je da se veći aport svaki dan sve više za težinu od 200 gr. nepotrebno je od psa zahtevati da aportuje 10 kg. teške predmete jer to teško deluje na muskulaturu prednjih nogu koje počinju da se iskrivljuju pod velikim teretom. Isto tako aportiranje teških predmeta dovodi do povećanog širenja grudnog Koša. NLT je dovoljno snažan da može aportovati ptice i manje krznašice tj. težina aporta ne srne prelaziti 3 kg.
U ovom periodu veoma je važan ograđen prostor jer u ovim fazama pas pokazuje nezadovoljstvo i usled rada bez dresarskog povodnika pas želi da se izvuče iz nezgodne situacije. Kada se pas uvežba da donosi i ovaj aport onda aport možemo obložiti mačijim ili zećijim krznom da bi se pas navikao da drži divljač u ustima. Ovo navikavanje traje 2-3 dana.
U zadnoj fazi dresure moramo psa naučiti da aport odnosno divljač hvata za sredinu tela. Ukoliko pas aportira zeca i uhvati ga za jedan kraj tela onda mu drugi kraj pada pod prednje noge i usied čestog gaženja prednjim nogama pas brzo ispusti aport. Da se ovo ne bi dešavalo psu ćemo pokazati kako da uzme aport tako što ćemo uzeti aport u ruke i pravilno ga dati psu u zahvat i komandovati „TAKO (uzmi) APORT“. Bitno je kod aportiranja da se vodič uvek okrene u pravcu ležanja divljači ili aporta. Ako se pas sa aportom ne vraća prema vodiču pravom linijom onda ćemo to iako ispraviti pomoću rada sa dugačkim povodnikom.
Psa ćemo zavezati na povodnik i poslaćemo ga po aport. Kada pas uzme aport i krene prema nama vodič će pomoću povodnika blago da usmerava psa tako da se pas prema vodiču uvek vraća pravom linijom odnosno najkraćim putem. Većina pasa to radi nesvesno ali i oni psi koji ne idu pravo ovu vežbu savladaju nakon par ponavljanja.
Nakon 6 nedelja pas bi trebao da savlada vežbu aporta i tada se prelazi na krznenu vreću napunjenu peskom. Pas koji je dosadašnje vežbe sa uspehom savladao sada neće imati puno problema. Uz malu pomoć on savlađuje i ovu vežbu i sa uspehom aportuje vreću sa peskom. Nakon ovoga vreća se zamenjuje sa pravom divljači. Vodič komanduje psu da sedne, odnosi divljač 15-ak metara i spušta na zemlju. Vraća se do psa i komanduje „APORT“. Zadatak psa je da donese i pravilno preda divljač vodiču. Kada se ova i faza završi psa odvodimo u polje tj. na teren jer je do sada radio u dvorištu. Ovo ima za cilj da se pas oslobodi i što više približi pravom lovu. Obično se počinje na livadi sa niskom travom a zatim se traži sve veća trava tj. bira se gušći i teži teren. Vremenom se daljina do aporta sve više povećava. Prilikom donošenja aporta ostavlja se uočljiv mirisni trag da bi pas mogao da nade aport. Ukoliko je pas neozbiljan i ne prihvata rad opet se pokušava sa povodnikom. Nakon 8 dana bi pas trebao da aport donosi sa daljine do 100 m. Vežba sa krznenom vrećom koja je ranije izvođena sada služi da se pas što lakše navikne na pravu divljač. Zeca pri dresuri možemo koristiti friško ubijenog ili se on zamrzne da bi se mogao kasnije koristiti. Pri upotrebi takvog zeca moramo paziti da se zec potpuno odmrzne da psu ne bi utrnuli nervni završeci u zubima prilikom hvatanja. Sada se ponovo vraćamo u dvorište. Psu damo da pomiriše friškog zeca i onda mu damo da ga čvrsto uhvati. Kada pas pusti zeca stavljamo ga psu pred noge i komandujemo „APORT“. Pas koji je putem školske dresure savladao vežbe aporta pravilno će aportovati zeca. A ako pas ne aportuje počinje se sa početnim vežbama aporta. Ako nevezan pas sa voljom pravino aportuje zeca onda opet odlazimo u polje. Tada se postavlja miris i zec se odnosi na daljinu od 30 m. Vodič je uzeo komadić krzna od zeca, vraća se do psa i daje mu da pomiriše i tek tada vodič komanduje psu „APORT „. Pri ovom radu se ne srne izdavati više komandi da se pas ne bi zbunjivao. Tako će pas brzo po tragu da nade i aportuje zeca. Ukoliko pas ne izvrši zadatak zavezuje se na povodnik pri čemu okovratni kaiš malo jače steže da bi to pas osetio kao kaznu, „a uz to se pas grdi sa „FUJ“. Tada se pas pošalje po aport i ako opet zakaže tada se moraju utvditi prethodne vežbe aporta. Sada se pas vodi na kratkom povodniku sve do zeca i komanduje se „APORT“. Ovo se ponavlja sve dok pas ne uzme zeca. Nakon toga se daljina do zeca povećava, najhitnije je da ukoliko pas ne aportuje dobro moramo ponavljati prethodne vežbe i ustanoviti koju fazu pas nije savladao i na njoj se moramo zadržati sve dok je pas u potpunosti ne savlada. Ako pas aportuje sigurno i sa povodnikom i bez njega tada postepeno povećavamo daljinu do aporta tako da dlakavu divljač pas mora aportovati sa daljine od 200 m., a pernatu divljač sa daljine do 150 m. Treba posebno paziti da pri postavljanju više tragova divljači nikad ne smemo ukrštati tragove divljači sve dok se miris starijeg traga potpuno ne izgubi za staje potrebno oko 24h.
Mirisni trag ne smemo postavljati po mokroj travi jer je to veoma teško za psa. Na takmičenju se na kraju traga postavlja sveza divljač a jedan sudija se skriva u blizini da prati ponašanje psa kod mrtve divljači. Ako pas ide po tragu i dođe do mrtvog zeca zatim ga ostavi i nastavi tragom sudije koji ga skriven posmatra to se ocenjuje isto kao i da mu je pas doneo zeca. Ovo se toleriše samo na utakmici ali ne i prilikom školske dresure jer nemamo uvek pomoćnika koji će postavljati tragove. Ako pas sigurno aportira dlakavu divljač prelazi se na pernatu divljač. Za tu svrhu možemo koristiti i smrznutu pernatu divljač ali i svežeg fazana ili goluba .
Pre takmičenja trebalo bi svake nedelje postavljati po jedan trag zeca i goluba da bi se pas uvežbao jer bi ovo predstavljalo veliku prednost na takmičenju. Za poslednju vežbu pred takmičenje potrebno je i sledeće: Psa koji je naučio pravilno aportovati izvesti u polje i pre komande „APORT“ opaliti iz puške da bi se pas što više približio stvarnoj situaciji u lovu. To se radi da bi pas na takmičenju prilikom pucnja mirno sačekao komandu „APORT“ i na kraju vežbe aporta najvažnije pravilo je da prilikom svakog časa dresure moramo ponoviti prethodne vežbe iz početka

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here