Korisni saveti: A KADA SE POJAVI VEPAR, kreće uzbuđenje, srce počne da lupa, bubnji u ušima, gutamo knedle

1
3476

Piše: Saša Trifunjagić

Pojavio se vepar na mesečini, crna gromada, izgleda jezivo, neki lovci vole da se našale pa kažu izgledao je kao medved, ma kao Fića je bio, lovačka mašta radi svašta ali najviše lovčevo uzbuđenje kada se ova divljač pojavi.
Reći ću opravdano uzbuđenje, srce počne da lupa, bubnji u ušima, gutamo knedle a sve to u onoj noćnoj tišini izgleda tako bučno da mislimo da će nam vepar čuti kako srce uzbuđeno lupa. Čak i iskusnog prekaljenog lovca ponekad iznenadi ovaj priliv strasti i uzbuđenja. Preterano uzbuđenje je i najčešći razlog promašaja čak i vrsnih i odličnih strelaca.
Kako sam ga ja savladao? Savladati se ne može potpuno ali može u toj meri da nam olakša precizno nišanjenje na odabranu divljač. Posmatrajte u početku, ne žurite, vepar će nakon izlaska na proseku ili njivu (kaljugu) obično naglo skočiti i vratiti se u zaklon, pa nakon nekoliko minuta nekada i kraće opet izaći, znaju svinje ovo uraditi često, naročito one na koje je pucano, dok se potpuno ne uvere da je ”čist vazduh”. Za to vreme će i nivo našeg uzbuđenja polako opadati. Što duže posmatrade divljač to ćete se više smirivati. Nekada će nam možda promaći izgledna prilika  zbog dugog posmatranja, svinja će preći i otići svojim putem, možda je bolje tako nego da ste je ranili ili promašili. Opet će ona za koji dan, možda već sutra proći tuda, ovo važi za neiskusne lovce i koji još nisu odstrelili vepra. Kasnije sa iskustvom postaje se ”brži” kako u proceni tako i u odluci za pucanje. Ali uvek neka nam je svima u glavi i iskusnima i neiskusnnima ”ne brzaj, ne žuri”.
Vepra, naročito u lošim svetlosnim uslovima uvek gađajte i nišanite u plećku!
Nakon pucnja, izoštreno lovčevo uho može čuti karakterističan udar zrna o telo divljači, ja taj zvuk u 90% slučajeva registrujem čak i na bliža odstojanja, na većim daljinama je to pravilo. Ovaj udar zrna o telo divljači mogu dobro čuti ostali lovci na susednim čekama, što nam je jedan od pokazatelja da smo divljač pogodili.
Retko, izuzetno retko vepar padne na mestu nastrela, obično smrtno pogođen trzne telom (što se u uslovima mesečine jako teško primeti), i u skokovima,  naglim trkom, prosto ”kidajući se” od bežanja uz lomljavu grana, trske odnosi pogodak od 20m do nekada i preko 100m. Pri tome zna udarati o stabla, panjeve, grane. Poslednje korake prelazi teturajući se i često vukući se, a na mestu pada u smrtnom ropcu povalja i polomi sve oko sebe nekada veličine omanje sobe. Sve ove znake treba posle pucnja osluškivati, pamtiti jer će nam oni biti potrebni za pronalaženje divljači.
Možda sve ovo zvuči grubo, ali to je sastavni deo ovog lova i na to treba biti spreman.
Promašena svinja u prvi mah naglo beži ali je njen trk elegantniji, mirniji sa manje buke, i kada se domogne šikare, čim nađe stazu beži stazom, zastane, nekada uzbuđeno dune kroz nozdrve i bezi u daljinu u bezbedni deo šume.
Kada se nakon pucnja sve smirilo, ko puši neka zapali jednu cigaru i po ugovorenim znacima pozove ostale učesnike lova da se pomogne u traženju divljači. Znači, prođe tu nekih 20minuta do pola sata, u letnjim mesecima nastreljenu svinju treba tražiti odmah uz mere opreza.
Baterijskim lampama se pretraži mesto nastrela i obeleži papirnom maramicom, zatim se pronađe mesto gde je divljač ušla u šumu (šikaru, trsku) i isto obeleži papirnom maramicom. U ovu svrhu može poslužiti i rolnica toalet papira.
Zašto ja obeležavam ova mesta, zato što se nekada po nekoliko puta vraćam na ta mesta radi analize tragova i pronalaženja krvnog traga.
Krv divljač nekada baci na samom mestu nastrela, nekada je to tek nakon 20m čak i više, sve to zavisi od mesta pogodka, kalibra oružja, daljine gađanja, konstitucije divljači itd.
Svinja pogođena u pluća obično najdalje posle 15-20m počne obilno krvariti u mlazevima, ako je prostrelna rana krv nalazimo sa obe strane traga u mlazevima, svetlo crvenu pomešanu sa sitnim mehirićima. Slično je i pri pogotku u srce stim da je krv nešto tamnija i obično niže poprskana po okolnom rastinju. Obično ovako pogođenu svinju pronalazimo posle najdalje 50-100m.
Svinja pogođena u jetru ili slezinu dalje odlazi sa mesta nastrela, čak i do 200m, krv je tamno crvena i nalazi se samo na rastinju koje je svinja dodirnula telom u toku bega, gro krvarenja je u trbušnoj šupljini u telu i trag krvi je dosta oskudan i teže se prati, divljač zna živeti i do sat – dva vremena posle ovog pogotka a sve u zavisnosti od stepena oštećenja ovih organa. Ovde treba biti oprezan jer možemo naći još živu divljač, divlja svinja ne može daleko otići sa ovom ranom već se sklanja u najgušću šikaru. Ukoliko pronađemo svinju kako leži sa ispruženim nogama (otegla papke)znači da je uginula i oprezno joj možemo prići, međutim ukoliko svinja ima savijene noge ispod tela najsigurnije je ispaliti samilosni hitac u predelu iza uha ili glave, ne proveravajući da li je zaista živa ili ne. Ja sam jednom proveravao i nikad više, verujte mi na reč.
Pogodak u želudac ili creva je najgori pogodak, vrlo čest u lovu pogonom pri pucanju u trku i takođe čest u lošim svetlosnim uslovima i kod manje iskusnih strelaca – lovaca. Divlja svinja ugiba u teškim mukama i jako teško se pronalazi, odlazi dosta daleko sa mesta nastrela opet u zavisnosti od stepena oštećenja, ali od 500m do 2km pa i dalje. Krv je retka, pomešana sa crevnim sadržajem, nalazimo je samo na početku traga i kasnije sve manje i manje da bi posle određenog vremena izgubili krvni trag. Potraga bez dobrog psa je praktično osuđena na propast i ovakve pogotke treba ostaviti za ujutro i dnevnu svetlost uz upotrebu pasa obučenih za krvni trag. Vrlo je mali procenat pronađene divljači u ovim slučajevima, ali svakako treba uložiti maksimalan trud uz svesrdnu pomoć više lovaca i pasa pronaći divljač.
Pogodci u noge su takođe jedni od najgorih pogodaka, u početku krvi ima mnogo, izrazito crvene boje, nisko, nalazimo je na samom tragu divljači. Svinja pogođena u zadnje noge teže bezi i ne može otići toliko daleko, dok pogođena u prednju nogu odlazi dosta daleko. Što je viši pogodak to je rana teža. Bez pomoći dobrih pasa i učestvovanje više lovaca koji će zatvoriti moguće prelaze nije moguće pronaći ovako nastreljenu svinju. Ne treba reći da je pogodak u glavu, kičmu i slično propraćen padom na mestu nastrela, međutim nikada ne pucajte svinju u glavu sa namerom, jedino prilikom potrage za ranjenom pri dostreljivanju. Često se dešava da svinja pogođena u kičmene pršljenove padne kao gromom pogođena i nakon nekoliko trenutaka posle koprvanja na zemlji naglo ustane i u teturavom hodu nestane u šumi. Baš skoro je jedan lovac imao ovakav pogodak, nije ni repetirao karabin već srećan krenuo sa čeke ka svinji koja se valjala u travi, na njegovo veliko iznenađenje. Vepar je ustao utrčao u trsku i nakon praćenja krvnog traga više od 500m i ujutro sa psom nije nikada pronađen, da je prepunio pušku i držao stvari pod kontrolom ne bi se tako završilo. Treba biti podozriv prilikom pada svinje nakon pucnja jer ne jednom je pobegao ”mrtav vepar”.

 

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here