MALI MINSTERLENDER

0
1156

mali minsterlenderPiše: Dr Aleksandar Bursać, Dipl. Vet.

Koreni ove šarmantne i nadasve lovno široko upotebljive rase sežu do 13 i 14 veka kada je korišćena prilikom otmenih aristokratskih lovova s sokolovima. U stvaranju rase korisćteno je nekoliko ostrvskih i kontinetalnih rasa: Engleski seter, poenter, epenjel breton, nemacki oštrodlaki i kratkodlaki ptičar.  Do 18. veka rasa je skoro zamrla da bi promenom socijalnih i ekonomskih uslova u tadašnoj Nemačkoj bila, bukvalno, ponovo rođena. Oko 1870-te na farmama u Donjoj Saksoniji, Hermann, Edmund i Rudolf Loens pronalaze pse ove rase i nazivaju ih „Heidewachtel“. U severozapadnoj Vestfaliji nekoliko imena se vezuje za ponovno oživljavanje“Heitmann“ linije malog Minsterlendera. Braca Loens 1905. godine konstatuju postojanje „Dorsten“ linije ovih pasa koja je geografski razdvojena kratkom distancom od Heitmann linije. Psi ove dve linije nisu međusobno ukrštani do tog perioda, ali potreba za osveženjem krvi nešto mekših pasa Heitmann linije upućivala je odgajivače na međusobnu saradnju. Lonsovi su uredno ažurirali podatke o vlasnicima i psima iz obe linije nazivajuci ih i magistarskim psima s obzirom da su veliki zaljubljenici u ove pse bili ministri i učitelji tadašnjeg vremena.Po drugoj hipotezi von Otto-a ( 1904.) oficiri Napoleona I su u Vesfaliju donerli Epanjel Bretone koji su imali presudan uticaj na dalji razvoj Malog Minsterlendera. Edmund Loens i Friedrich Klaus koren ove rase vezuju za područje severozapadna Nemacke i Holandije. Istina je, verovatno, negde izmedu. U martu 1912. godine grupa od 68 odgajivača i ljubitelja ove rase ustanovljava u Osnaebruck-u “ Nemacku asocijaciju za   uzgoj Malog Minsterlendera “ koja dobija svoj statut uzgojna pravila i knjigu uzgoja. Fridrich Klaus 1921. godine nakon dugogodisnjeg , moglo bi se slobodno reci, naučno-istraživačkog rada dolazi do rezultata koji su i danas fundamentalno vazni za opstanak rase.

 Danas

Mali Minsterlender je u svojoj matičnoj zemlji po brojnosti treca rasa ptičara sa preko 5000   vlasnika, 140- 200 parenja godišnje ( od kojih 20-50 otpada na   Regionalni komitet Westphalia-lip). U Nemackoj danas egzistira 16 Regionalnih Komiteta za uzgoj ove rase udruženih u već pomenutu asocijaciju. Asocijacija od svake ženke ove plemenite rase zahteva polaganje jednog lovnog ispita ( VJP), ocenu “ dobar“ ili „bolji“ na uzgojnoj izložbi ove rase i ocenu „HD-frei“ za kukove, koja je dokaz o odsustvu displazije. Muške jedinke polažu dva lovna ispita „VJP“ i „HZP“. Takođe se podrazumeva ocena dobar ili bolji na uzgojnoj izložbi i rengenski snimak kukova u starosti od dve godine. U Nemačkoj stenad koja ne prođu „Prijemni test za štenad“ u osmoj nedelji starosti, isključuju se iz daljeg uzgoja. Surovo, ali to je ono što čuva rasu u formi koju danas imamo.VJP-Verbandsjugendprufung ili Klubski test za mlade  se održava u  prolece svake godine. HZP- Verbandsherbstzuchtprufung je Klubska jesenja utakmica. Psima koji ne prođu ove testove ne dozvoljava se upis u uzgojnu knjigu, obeležavaju se kao takvi u rodovnicima isključuju se iz daljeg uzgoja. Slična situacija je i u ostalim Evropskim zemljama Holandiji, Švetskoj, Norveškoj, Finskoj, Danskoj, Českoj Republici… gde se takmičenja (izložbe u eksterijeru i lovni testovi) održavaju pod budnim okom nacionalnih uzgojnih klubova i FCI-a.

m. minsterlender Standardi i lovne karakteristike

Mali Minsterlender nosi broj standarda 102 po FCI-u , zemlja porekla je Nemačka i svrstan je u sedmu grupu, sekciju 1.2  kontinentalnih ptičara, u tipu španijela-dugodlakih ptičara s radnim ispitom. Dozvoljena veličina je za muške jedinke 54 (+, – 2cm), a za ženke (+,- 2cm). Dozvolje  su tri vaijeteta braon-bele obojenosti: 1. klasična braon-bela obojenost-bela osnova s braon ostrvima, 2.svetlo melirana- preovladava bela osnova s mnogobrojnim tragovima braon boje, 3. braon melirana- preovladava braon boja s tragovima bee boje na ekstremitetima. Poslednja verzija standarda iz 2004-te iskljucuje, kao i sve predhodne, pojavu crne boje. Mali minsterlender je veliki ljubitelj porodicnog zivota i generalno uzevši veoma cist pas, s neznatnim „psećim“ mirisom što ga čini veoma pogodnim za kucne uslove držanja, uz napomenu da mu je potrebno obezbediti dovoljno duge dnevne izlete u spoljnu sredinu gde može zadovoljiti svoj van serijski temperament i zelju za lovom. Pomenuta privrženost porodici i deci ni malo mu ne oduzima na urodenoj „ostrini“ prema divljači i lovnoj strasti.Kada obučavate ovog psa za lov prvo ga morate naučiti, zatim trenirati, pa tek onda testirati. Vlasnik koji je sposoban da čita široku skalu ekspresije osecanja ovog  šarmatnog  malog psa, lako će ga obuciti za sve uslove lova. Minsterlender je zdrava rasa oslobođena naslednih bolesti . Elegantan i jak pas s dosta samopouzdanja koji brzo shvata svaki postavljeni zadatak, isto tako brzo ga pretače u lovno iskustvo i odlično pamti. Prilagodljiv je za sve uslove lova na bilo kom terenu i svaku divljač- od one pernate, preko divlje svinje, sve do jelena i losa (gde je to dozvoljeno). Izrazito je vodoljubiv a zahvaljujući svom temeljnom dlačnom pokrivaču dobro podnosi sve vremenske uslove. Pravilno kondicioniran pas moze loviti mnogo sati. I danas ga koriste sokolari koji lov s njim smatraju cistim uživanjem. Teren pretražuje energično, u galopu ili kasom, niskim nosom (rasna odlika) i ima priličan radijus rada. Markiranje divljači je čvrsto i postojano i svaka jedinka slabe i nepostojane marke se isključuje iz uzgoja. Urođeni refleks markiranja kao i kod svake druge rase ptičara mora se učvrstiti u toku obuke, a pitanje učenja markiranju se ni ne postavlja. Minsterlendera je lako obučiti kuliranju (približavanju psa divljači posle markiranja pri cemu se on oslanja na svoj njuh) na komandu. Potrebno je naglasiti da je fundamentalno vazno malog minsterlendera naučiti i učvrstiti stajanju na poletanju divnjači, pucanj i pad divljači. Odstupanje od ovog veoma važnog lovno-kinološkog pravila pretvorilo je mnoge male minsterlendere, vec formirane u lovu, u jedinke slabog nosa i nepostojane marke. Sledoglasan je na tragu sve ranjene divljači izuzev pernate. Traženje i aportiranje ranjene ili „u vatri“ pale divljači pravilno obučen minsterlender izvodi s fanaticnom upornoscu. U koliko mu priliko obuke pravilnom aportiranju pokazete pun stepen poverenja, imacete trazenje i aportiranje na kojem ce vam pozavideti mnogi vlasnici drugih ptičara. Jednostavno ovaj mali pas (pravilno obučen) u lovistu sve čini za vas i zbog vas. Danas se smatra normalnim, a to je i zavrsni deo obuke (24 meseca starosti), aportiranje odrasle lisice. Imajuci u vidu gabarite psa ( 16-25 kg) i odrasle lisice moze se konstantovati samo van serijska volja, nikako snaga. Uistinu ovaj aport će duže trajati od aporta jednog N.O.P-a, ali nije li tim i naše lovačko uživanje veće.

Kod nas

Populacija malog minsterlendera je izuzetno mala, gledano kroz prizmu svih gotovo fantastičnih lovnih mogućnosti i  upotrebljivosti ove rase. Kao i  ostalo, sve se svodi na entuzijazam i odricanje pojedinaca. Preko je potrebno i neophodno osnivanje Kluba ljubitelja ovih pasa da bi se taj entuzijazam spojio s lovno-kinološkim iskustvom s jednim jedinim ciljem: popularizacija iprodukcija visoko kvalitetnih lovno-upotrebljivih jedinki. Samo stroga selekcija, pod budnim  okom vise lovno-kinoloških radnika ujedinjenih u klub dace rezultate i omogućiće da daleko česće srećemo ovog predivnog malog psa i u našim lovištima. Toplo preporučujem svim potencijalnim vlasnicima malih minsterlendera nekoliko izvrsnih lovno-kinoloskih priručnika puk.Milana Kilibarde i Ivana Richtera, jer verujem u onu Basarinu-“ sve je u knjigama“. Volite vase male minsterlendere-oni će vam to sigurno vratiti u vidu nebrojenih i nezaboravnih lovnih doživljaja.

Dr Aleksandar Bursać, Dipl. Vet.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here